Шта радити ако вас је срамота да се исповедите свештенику?

Има много људи који никад нису отишли наисповесту цркву јер их је срамота. СвештеникАндреј Ефановто овако објашњава:- Исповести се не треба стидети.Јер то су махинације ђавоље: он хоће да се не стидимо својих грешака, него да се стидимо да се очистимо од греха.А кад се плашиш и стидиш да се исповедиш, остајеш се неисцељен. Ово је оно што ђаволу треба.Зато, после молитве Богу,иди у храм и смело признај своје грехе.Не морате се заносити детаљима. Ако буду потребни неки детаљи, о томе ће се распитати сам духовник.Узгред, на исповести можеш да поменеш и да те је било срамота да се исповедиш. Ово ће бити доказ да је важно да кренете путем прочишћења.Знај да ти свештеник неће судити.Не само да нема гађења за особу која се искрено каје за своје мисли и поступке, већ се, напротив, повећава поштовање.И запамтите дани исповедник ни свештеник немају право да никоме говоре о ономе што су рекли или чули.Није случајно што постоји таква ствар као што је тајна исповести,каже отац Ефанов, пише &quot;Стил&quot;.Фото: СхуттерстоцкА овакоо исповести причаНектариј Морозов, руски игуман:- Људи који се стиде да причају о неким својим гресима прво прећуте о њима, а онда их забораве. Али морамо запамтити да у овом случају рана остаје незалечена. И непријатељ људског рода има прилику да нас ухвати на овој удици.Ако човек нешто сакрије током Тајне Исповести, онда то постаје тајна која се дели са ђаволом.Тајна коју желите да сакријете од Бога. Али још увек не можете ништа сакрити од Бога.А када човек одлучи да говори о својим гресима, он прекида свој договор са ђаволом и почиње пут ка свом ослобођењу.То не значи да ће нас непријатељ нашег спасења заувек оставити на миру, али чињеница да та завера (савез са ђаволом) престаје да постоји је очигледна.Веома је важно на исповести рећи оно о чему је тешко говорити. Можда би ово требало рећи на самом почетку, без одлагања или остављања за следећи пут.Када вам је тешко да говорите о срамним гресима, сетите се да је и духовник само човек.Он добро познаје сопствене слабости и зато не жури да осуђује другог. Јер зна колико је тешко уздржати се од греха. Сазнање о својој слабости омогућава му да има саосећања према ближњем.Ако је свештеник у разговору са вама показао тврдоглавост и осудио вас, молим вас да ово узмете као лек који вам је потребан да се овај грех не би поновио.Ако се свештеник овако понашао, онда он треба да размишља о томе, а не ви. За нас је главно да се отворимо пред Богом.(Курир)БОНУС ВИДЕО:

Шта радити ако вас је срамота да се исповедите свештенику?

Vaš komentar

Nema komentara