Karađorđe na SILU oženio Jelenu jer je bila BOGATA

Jelena Jovanović bila je devojka iz časne kuće Nikole i Poleksije Jovanović. Bila je lepa devojka koja je živela kod svoje sestre, jer joj je majka rano umrla. Devojka je bila imućnija od Karađorđa Petrovića pa otac nije dozvolio Karađorđu da je oženi.Foto: VikipedijaĐorđe Petrović je tada oteo Jelenu kada je devojka krenula &quot;ktlovima na vodu&quot; i doveo je kući u Zagoricu. Da bi je rezervisao za sebe, Karađorđe je spavao sa Jelenom i devojka je morala da se uda za njega, inače bi bila osramoćena.Tik pred samo venčanje, prema kazivanju koje je zapisao Vuk Karadžić, zagorički čitluk-sahibija Mula Husein poslao je Đorđa da mu kupi jarčeve. Koristeći njegovo odsustvo došao mu je u kuću, negovoj majci, a Jeleninoj svekrvi sa rečima:Marica Petrović je odgovorila Turčina od dolaska te večeri, po predanju rečima:&quot;Sačekaj da devojka prvo &bdquo;omiriše svoje&rdquo;, pa onda &bdquo;tuđe cveće&rdquo;.&quot;Foto: VikipedijaKarađorđe saznavši šta se dešavalo u toku njegovog odsutstva ugrabio je pušku da ubije Mula Huseina, ali ga je majka Marica odgovorila od toga &bdquo;jer bi to samo porodici donelo ropstvo i propast&rdquo; i ubedila da se čitava porodica skloni u Hazburšku monarhiju &bdquo;pre nego što se zlo desi&rdquo;, piše Glas šumadije.Tako je došlo do bekstva Petrovića u Srem, nedugo posle Uskrsa 1786. godine. Mula Husein je poslao poteru za beguncima u kojoj je učestvovao i stari svat sa Karađorđeve i Jelenine svadbe, izvesni Mijat iz Ivanče koji se trudio da tražeći ih, ustvari zametne tragove progonjenih.Tokom noćenja nadomak Beograda, pre samog ilegalnog prelaska granice, Karađorđev otac Petar je počeo da se premišlja, hteo da se vrati kući i u trenucima malodušnosti čak pretio da će &bdquo;zbeg odati Turcima&rdquo;. Majka Marica je tada zaklela sina Đorđa da ubije oca. Telo nesrećnog oca koga je sin &bdquo;oborio iz puške&rdquo; sahranjeno je u jednom potoku i mnogo docnije obeleženo jednim kamenom.Foto: VikipedijaNoseći sa sobom teret oceubistva porodica je prešla u Srem na posed manastira Krušedol gde je Jelena sa svekrvom Maricom muzla manastirsku stoku dok je muž Đorđe bio manastirski šumar.Posle perioda ratovanja u frajkoru (dobrovoljačkom odredu) i hajdukovanja u vreme Kočine krajine Jelena i Karađorđe su se trajno nastanili u Topoli, gde je ona boravila sve vreme Prvog srpskog ustanka od 1804. do 1813. godine.Jelena je Karađorđu izrodila brojno potomstvo: kratkovekog sina Simu (1788), ćerke Savu (oko 1789 &ndash; 1847) udatu kasnije za vojvodu Antonija Pljakića, Saru ili Sarku (oko 1790 &ndash; 1855) (dok je porodica živela u Sremu) a po povratku u Srbiju dobili su ćerku Poleksiju (1791 &ndash; 1855), i sinove Aleksu (1801 &ndash; 1830) i Aleksandra (1806 &ndash; 1883) budućeg kneza Srbije tokom valdavine ustavobranitelja.Kao ni mnoge druge ustaničke starešine ni Karađorđe nije bio veran svojoj ženi. Poznata je njegova vanbračna avantura kada je posle oslobođenja Beograda za sebe &bdquo;zadržao jednu Turkinju&rdquo;. Reč je o izvesnoj Mariji iz Brusnice (naselje kod Gornjeg Milanovca) koja je neposredno pred ustanak dovedena u jedan beogradski turski harem. Da bi od supruge Jelene prikrio ovu vezu Karađorđe je Mariju obučenu u mušku odeću uvrstio u svoje bećare, vodio svuda sa sobom i u javnosti zvao imenom Marjan.Jelena je za to doznala i nesrećnu Karađorđevu milosnicu Mariju, je po njenom nalogu sredinom 1808. godine dobro potplaćen ubio budući vojvoda Pavle Cukić. Vožd je Mariju oplakao a počiniocu Cukiću je oprostio &bdquo;na molbu supruge i saobraca&rdquo;.Posle sloma ustanka porodica prelazi u Zemun a Austriajnci, pošto su Turci tražili njegovo izručenje Karađorđa premeštaju u Petrovaradin, a posle intervencije ruske diplomatije smešetn je u Hotin u Besarabiji. Jelena je sa porodicom u Sremskoj Mitrovici. Posle Karađorđevog ubistva 1817. godne Jelena gubi pravo na njegovu penziju i živi od milostinje i (ras)prodaje pokućstva. Odoleva ruskim zahtevima da se decom preseli čak u Novomirgorod.Pisala je i knezu Milošu Obrenoviću &bdquo;Svetlešem Knjazu i Vispokopočitajšejem kumu&rdquo;da joj odobri povratak kući.Knez Miloš Obrenović je u sporazumu sa ruskim vlastima odbrio Karađorđevićima 1831. da se vrate u Srbiju. Ali, taj povratak je &bdquo;protegao&rdquo; do 1839. godine kada ga je konačno &bdquo;isposlovao&rdquo; Toma Vučić Perišić, nekadašnji voždov bećar. U međuvremeni je Miloš Jeleni i deci odredio pomoć od 500 talira godišnje 1835. godine. Perišić je porodicu Karađorđević te 1839. godine privremeno prvo smestio u Negotin a od okobra te godine kako su zabeležile &bdquo;Novine Srbske&rdquo; su u Beogradu.Pošto je 1840. godine ustoličen za vladara knez Mihailo Obrenović (prva vladavina) voždovici Jeleni je dodelio penziju od 1.500 talira godišnje. Novine beleže &bdquo;u Beogradu je primala brojne posete onih koji su želeli da joj požele dobrodošlicu&rdquo;. Povremeno je odlazila i u Topolu.Upokojila se u dubokoj starosti 9. februara 1842. godine. Sprovod je bio organizovan prema njenoj poslednjoj želji i po velikoj hladnoći. Opelo je, u tek izgrađeno Sabornoj crkvi u Beogradu, obavio beogradski mitropolit Petar Jovanović, a pokojnicu je do Varoš-kapije ispratio knez Mihailo. NJegova majka, kneginja LJubica, išla je za kovčegom svoje kume sve do Topole, dok se uz put skupljao narod da oda poštu Karađorđevoj udovici.BONUS VIDEO:

Karađorđe na SILU oženio Jelenu jer je bila BOGATA

Vaš komentar

Nema komentara