PRIVREMENO REŠENJE, A TRAJNA ZAMKA Rasplet grenlandske krize?

Klimatske promene, novi pomorski putevi, pristup kritičnim sirovinama i bezbednosna arhitektura NATO-a učinili su najveće ostrvo na svetu prostorom gde su se preklapali interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnog stanovništva.

Ali Trampova želja da ga prisvoji pretvorila je Grenland u kriznu tačku koja može dovesti do kolapsa transatlantskog saveza.

Trampu nije jasno zašto Danska uopšte polaže pravo na Grenland.

- Činjenica da su se tamo iskrcali brodom pre 500 godina ne znači da poseduju zemlju - rekao je, prenosi Hina.

BloombergAdria.com

Danski pravni legitimitet

Danski suverenitet nad Grenlandom nije rezultat klasične kolonijalne dominacije, već dugog kontinuiteta diplomatskih i pravnih odluka.

Grenland je istorijski bio deo dansko-norveške krune, a nakon 1814. Danska je zadržala kontrolu nad ostrvom, uprkos gubitku od strane Norveške. Suverenitet Danske je dodatno potvrđen 1933. godine, kada je Stalni arbitražni sud u Hagu odbacio norveške pretenzije na istočni Grenland.

Danas je Grenland sastavni deo Kraljevine Danske, ali uživa široku autonomiju, uključujući sopstveni parlament, službeni jezik i kontrolu nad prirodnim resursima.

BloombergAdria.com

Ostrvljani su na referendumima glasali za održavanje odnosa sa Danskom, sa većom autonomijom, umesto pune nezavisnosti. Ovaj odnos predstavlja geopolitički kompromis: Danska pruža bezbednost i međunarodni status, dok Grenland Danskoj pruža arktički uticaj i pristup globalnim forumima.

Ukratko, Danska upravlja Grenlandom jer je to pravno, politički i istorijski uspostavljeno, dok stanovnici ostrva zadržavaju značajnu autonomiju i pravo na buduću nezavisnost.

- Pravni legitimitet Danske je danas izuzetno jak, što je retkost na Arktiku - naglašava Pal Sigurd Hilde iz Norveškog instituta za odbranu.

- Zato Grenland vekovima nije bio zona spora.

BloombergAdria.com

Strateški stub za Evropu

Grenland predstavlja ključnu geostratešku polugu za Dansku. Bez njega, Kopenhagen bi imao ograničen uticaj van evropskog kontinenta. Sa Grenlandom, Danska učestvuje u Arktičkom savetu, u bezbednosnim planovima NATO-a i u globalnim diskusijama o klimatskim promenama.

- Grenland daje Danskoj nešto što male države retko imaju – stratešku dubinu - kaže Majkl O’Konor, bivši savetnik NATO-a za Arktik.

- Zbog toga, Danska nije samo potrošač bezbednosti, već i njen proizvođač.

Analitičari ističu da se godišnja subvencija Grenlandu, od oko 500 miliona evra, u Kopenhagenu sve više posmatra kao cena geopolitičke relevantnosti, a ne kao društveni teret.

Za Evropsku uniju, Grenland je postao strateški stub energetske i industrijske bezbednosti.

BloombergAdria.com

Posebno je istaknut potencijal retkih metala potrebnih za zelenu tranziciju. Evropski savet je 2021. godine potvrdio da Grenland nije deo teritorije EU i ne pripada jedinstvenom tržištu i, za razliku od nekih najudaljenijih regiona EU, nije vezan pravnim tekovinama EU, ali ima pravo na finansijski okvir koji jača strateško partnerstvo.

- Bez pristupa arktičkim resursima, evropska industrijska politika ostaje ranjiva - upozorava Izabel Furnije, profesorka na Univerzitetu u Lilu.

- Grenland je jedna od retkih realnih alternativa kineskoj dominaciji u sektoru kritičnih sirovina.

BloombergAdria.com

Klimatska stanica

Pored resursa, Grenland takođe igra ključnu ulogu u praćenju klime. 

- Topljenje leda na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi - dodaje Furnije.

- U tom smislu, Grenland je evropska klimatska ispostava.

Za Grenlandce, geostrateški značaj ostrva je i prilika i izazov. Danska pruža socijalnu sigurnost, ali sve veća međunarodna pažnja pokreće pitanje dugoročne političke nezavisnosti.

- Stanovnici Grenlanda sve više shvataju da nisu samo mala zajednica na rubu sveta, već akteri u globalnoj igri - smatra Ane Bak, danski analitičar za arktičku politiku.

BloombergAdria.com

- Pitanje nije da li će Grenland biti važan, već ko će imati najveći uticaj na njegove odluke.

Dok manje zajednice nastavljaju da žive po tradicionalnim obrascima, glavni grad Nuk se brzo transformiše u moderan arktički grad. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti su simbol promene.

- Grenland je danas laboratorija za buduću geopolitiku. Ovde se istovremeno testiraju klimatske, bezbednosne i resursne politike velikih sila - zaključuje Bak.

- Ko god kontroliše Grenland, kontroliše severni pristup Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope. U vojno-strategijskom smislu, to je prirodni nosilac radarske i protivraketne odbrane - rekao je Erik Lund, analitičar bezbednosne politike na Univerzitetu u Oslu.

BloombergAdria.com

Američki protektorat?

Iz američke perspektive, Grenland je nezaobilazna strateška tačka u odbrani Severnog Atlantika i kontinentalnog dela Sjedinjenih Država. NJegov položaj između Severne Amerike i Evrope čini ga prirodnim mostom, ali i tampon zonom u slučaju sukoba sa Rusijom.

- Grenland je centralna tačka jaza GIUK, prostora između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, koji je ključan za kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja - objašnjava DŽejms Holovej , bivši analitičar Ministarstva odbrane SAD.

BloombergAdria.com

- Bez Grenlanda, američka protivraketna i radarska odbrana na severu bi bila ozbiljno oslabljena.

Za grenlandsko društvo, moguće američko preuzimanje donosi i mogućnosti i rizike. S jedne strane, donelo bi ogromna ulaganja u infrastrukturu, radna mesta i bezbednost, potencijalno ubrzavajući put ka ekonomskoj samoodrživosti. S druge strane, postavlja se pitanje ko bi donosio ključne odluke na duži rok.

BloombergAdria.com

- Stanovnici Grenlanda žele nezavisnost, a ne da jednu metropolu zamene drugom - kaže Bak.

- Američki protektorat bi mogao biti privremeno rešenje, ali i trajna zamka.

U kontekstu rastućih globalnih tenzija, američki protektorat nad Grenlandom više nije teoretski konstrukt, već jedna od realnih opcija za budući razvoj Arktika.

Međutim, veliko pitanje je šta bi takav ishod značio za savez između Evrope i Amerike.