IZBACILI STE HLEB? Evo šta se dešava sa organizmom

Ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor glukoze, goriva koje telo koristi za svakodnevno funkcionisanje – posebno mozak, srce i mišiće. Kada unosimo hranu bogatu ugljenim hidratima, oni se tokom varenja razlažu na glukozu koja ulazi u krvotok i obezbeđuje energiju. Kada je glukoze premalo, organizam mora da se prilagodi i pronađe alternativne izvore energije.

Prvi odgovor tela na naglo smanjenje ugljenih hidrata jeste trošenje glikogena – rezervi glukoze koje se nalaze u jetri i mišićima. Pošto je glikogen vezan za vodu, njegovo pražnjenje dovodi i do gubitka tečnosti, što objašnjava zašto se na početku niskougljikohidratnih dijeta telesna težina brzo smanjuje.

Prelazak na sagorevanje masti i ketoza

Ako je unos ugljenih hidrata veoma nizak, telo se postepeno prebacuje na korišćenje masti kao glavnog izvora energije. U tom procesu jetra proizvodi ketonska tela, poznata kao ketoni. Ova metabolička promena naziva se nutritivna ketoza i predstavlja prirodan mehanizam prilagođavanja organizma u uslovima nedostatka glukoze. Ketoni tada mogu delimično ili u potpunosti zameniti glukozu kao izvor energije za mozak i mišiće.

Hormonalne i metaboličke promene

Smanjen unos ugljenih hidrata ne utiče samo na energiju, već i na hormonsku ravnotežu. Dolazi do porasta kortizola, hormona stresa, kako bi se održao stabilan nivo šećera u krvi. Istovremeno može da opadne nivo T3 hormona štitaste žlezde, što kod nekih ljudi dovodi do usporenog metabolizma i osećaja iscrpljenosti.

Menja se i rad hormona zaduženih za glad i sitost – leptina i grelina – pa apetit može postati nepredvidiv. Nivo insulina obično opada, dok se glukagon povećava, čime se telo podstiče da koristi sopstvene energetske rezerve.

BloombergAdria.com

Kratkoročni simptomi prilagođavanja

U početnoj fazi, naročito kod veoma niskog unosa ugljenih hidrata, mogu se javiti različite tegobe:

BloombergAdria.com

Moguće dugoročne posledice

Iako niskougljikohidratna ishrana kod nekih ljudi daje dobre rezultate, posebno u regulaciji telesne mase ili šećera u krvi, dugoročno striktno izbacivanje ugljenih hidrata može nositi određene rizike.

Izbegavanje zdravih izvora ugljenih hidrata, poput integralnih žitarica, voća i povrća, može dovesti do nedostatka vlakana, vitamina i minerala, što negativno utiče na varenje i opšte zdravlje. Takođe, povećan unos zasićenih masti i proteina životinjskog porekla može podići nivo lošeg LDL holesterola ako ishrana nije pažljivo izbalansirana.

Pojedina istraživanja ukazuju i na moguće probleme sa srčanim ritmom, zdravljem kostiju, pa čak i funkcijom bubrega, ukoliko se ekstremno nizak unos ugljenih hidrata primenjuje veoma dugo bez stručnog nadzora, piše Index.hr.

(Espreso)