Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
VOĆNI SOKOVI Celo voće sadrži vlakna koja usporavaju varenje i pomažu u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi, ali ona se tokom prerade sokova uglavnom gube. Zbog toga šećer iz voćnih sokova brzo ulazi u krvotok, nakon čega može uslediti nagli pad energije, umor i razdražljivost. Takve oscilacije kod osoba koje se nose s anksioznošću ili depresijom mogu dodatno da pogoršaju simptome.
OBIČNI GAZIRANI SOKOVI Gazirani sokovi često sadrže velike količine dodatog šećera, a istraživanja su pokazala povezanost između njihove redovne konzumacije i većeg rizika od depresije. Ponavljani nagli porasti šećera u krvi mogu doprineti upalnim procesima u organizmu, dok kofein iz nekih pića može pojačati nervozu i nemir.
DIJETNI GAZIRANI SOKOVI Iako ne sadrže šećer ili ga sadrže u manjim količinama, dijetni gazirani sokovi mogu sadržati veštačke zaslađivače i velike količine kofeina. Kofein može preterano da stimuliše nervni sistem, zbog čega se kod osetljivih osoba mogu pojaviti nervoza, drhtavica i osećaj nemira. Učinci pojedinih zaslađivača na neurotransmitere i raspoloženje još se istražuju.
Foto: Florian Schultze / Panthermedia / Profimedia
BELI HLEB I TOST Tokom proizvodnje belog brašna uklanjaju se mekinje i klica zrna, čime se gubi veliki deo vlakana. Zbog toga se beli hleb brzo vari i može da izazove nagli porast, a zatim i pad šećera u krvi, što kod nekih ljudi dovodi do umora i razdražljivosti.
NISKOMASNI I LAJT PRELIVI ZA SALATU Kako bi nadoknadili ukus posle uklanjanja masnoće, proizvođači u neke prelive dodaju šećer ili veštačke zaslađivače. Pojedini proizvodi sadrže i kukuruzni sirup sa visokim procentom fruktoze, pa je dobro proveriti deklaraciju i odabrati prelive sa jednostavnijim sastavom.
Pročitajte još
KEČAP Kupovni kečap može da sadrži značajne količine dodatog šećera, a neke vrste uključuju i kukuruzni sirup s visokim procentom fruktoze i mnogo soli. Ako ga često konzumirate u velikim količinama, unos šećera može brzo da se poveća i doprinese oscilacijama šećera u krvi.
Foto: Depositphotos/KucherAndrey
PRETERANO ISPIJANJE KAFE Kafa sadrži antioksidanse, ali prevelike količine kofeina mogu da pojačaju teskobu kod osetljivih osoba. Kofein stimuliše nervni sistem i podstiče oslobađanje adrenalina, što može da ubrza rad srca i izazove nervozu, drhtavicu i osećaj nemira. Ti simptomi mogu da nalikuju na napad panike i dodatno pojačaju strah.
ENERGETSKA PIĆA Energetska pića često sadrže velike količine kofeina, a neka uključuju i dodatne sastojke poput guarane i taurina. Prekomeren unos kofeina može da izazove lupanje srca, poremećaje spavanja i pojačanu anksioznost, dok dodati šećer može da doprinese naglim promenama njegovog nivoa u krvi.
ALKOHOL Alkohol može kratkoročno da stvori osećaj opuštenosti, ali istovremeno narušava kvalitet sna i može da oteža oporavak organizma. Dugotrajni problemi sa spavanjem povezani su sa većim rizikom od anksioznosti i depresije, a prekomerena konzumacija alkohola može dodatno negativno da utiče na raspoloženje.
Foto: Depositphotos/NatashaFedorova
ŠEĆERNE GLAZURE Kupovne glazure često sadrže velike količine šećera, a neke i značajne količine zasićenih masti. Umesto čestog konzumiranja takvih proizvoda, preporučuje se izbor kvalitetnijih izvora masti, poput maslinovog ulja, ribe, orašastih plodova i avokada, koji su deo uravnotežene ishrane.
SOJA SOS I SOS SA PUNO GLUTENA Soja sos često sadrži mnogo natrijuma, a tradicionalne verzije obično se proizvode uz dodatak pšenice i sadrže gluten. Kod osoba sa osetljivošću na gluten takvi proizvodi mogu da izazovu tegobe sa varenjem, dok prekomeren unos natrijuma može da povisi krvni pritisak. Zato je dobro proveriti sastav sosa i birati manje slane varijante.
PRERAĐENA HRANA Prerađeno meso, grickalice i rafinirane žitarice često sadrže mnogo soli, dodatog šećera i zasićenih masti. Istraživanja su pokazala povezanost ishrane bogate takvim namirnicama sa većim rizikom od anksioznosti i depresije, a mogući razlozi uključuju upalne procese, promene u crevnoj flori i i oscilacije šećera u krvi.
Foto: Depositphotos/Valentyn_Volkov
PRŽENA HRANA Pomfrit i pohovana piletina pripremaju se u ulju zagrejanom na visokim temperaturama, pri čemu mogu da nastanu jedinjenja koja nepovoljno utiču na zdravlje. Česta konzumacija pržene hrane povezuje se sa određenim zdravstvenim rizicima, a masni obroci kod nekih ljudi mogu da izazovu smetnje sa varenjem, tromost i umor.
SLATKIŠI I BOMBONE Bombone, gumeni slatkiši i čokoladice često sadrže mnogo šećera, zbog čega mogu da izazovu nagli porast, a zatim i pad njegovog nivoa u krvi. Čokoladice mogu da sadrže i mnogo zasićenih masti, dok neke gumene bombone uključuju veštačke boje i arome čiji se mogući učinci na ponašanje i raspoloženje još istražuju.
BELI PIRINAČ I BELE TESTENINE Belom pirinču i beloj testenini tokom prerade uklanjaju se delovi zrna bogati vlaknima, pa se vare brže od integralnih. To može da uzrokuje nagle promene šećera u krvi i doprinese umoru ili razdražljivosti kod nekih ljudi. Integralni pirinač i testenina od integralnih žitarica sadrže više vlakana i duže pružaju osećaj sitosti.
BONUS VIDEO:
