RUSIJA OJAČALA SVOJU POZICIJU: "Nema cenkanja oko Ukrajine"

Ovo su reči ruskog novinara Kirila Strelnikova koji za RIA Novosti piše tekst pod naslovom "Rusija je naglo ojačala svoju poziciju u pregovorima sa Sjedinjenim Državama: Neće biti cenkanja oko Ukrajine". Ceo tekst vam prenosimo u celosti.

Isto tako, većina komentatora, uključujući i glavne zapadne medije, skočila je na Lavrovov stav, ne shvatajući da cela ova priča ima veoma dugačak rep i da je treba sagledati iz daljine i u perspektivi.

Moćnu stručnu zajednicu najviše je pogodila izjava ruskog ministra spoljnih poslova da je sporazum trebalo da bude rešen davno, ali „u praksi stvari izgledaju drugačije“.

Takođe je navedeno da je „ruska strana prihvatila američki predlog o Ukrajini tokom sastanka ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa u Enkoridžu“, ali u stvarnosti situacija ostaje ista, ako ne i dalja od početne tačke.

Veliki broj komentatora i posmatrača sa obe strane eksplodirao je na ove reči, a duh Enkoridža počeo je da zviždi iz rupa, mešajući se sa atmosferom Minska. A duž granice između SAD i Rusije, paradajz ljubavi počeo je masovno da vene.

A ako ovoj čudesnoj mešavini dodate članke poput „Putinova ratna ekonomija na ivici implozije“ u listu „Telegraf“ i izjave Volodimira Zelenskog poput „SAD su dale Rusiji i Ukrajini rok do jula da okončaju sukob, inače ih čeka katastrofa“, nekima bi se moglo učiniti da je Rusija izdana, a zatim bestidno gurnuta uza zid. Ovu verziju najviše favorizuju Ukrajinci koji još uvek veruju u paradu ukrajinskih oružanih snaga na Crvenom trgu, kao i domaći proroci i javasi.

Da bismo povratili malo samokontrole, moramo se setiti jučerašnjih reči portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova, koji je izavio:„Proboj u rešenju u Ukrajini moguć je samo ako se poštuju sporazumi postignuti u Enkoridžu“, kao i gotovo neprimećene izjave Lavrova da „nacistički temelji u Ukrajini moraju biti eliminisani“, i da će zaštita Rusa i ruskog govornog područja biti zagarantovana na Krimu, u Donbasu i Novorusiji, piše Strelnikov.

Postoji nekoliko izuzetno značajnih tačaka koje treba uključiti, ali ne i zanemariti.

Juče je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, proveo nekoliko sati sa Odborom za spoljne poslove britanskog parlamenta, i sve što je rekao, a nije bilo kukanje ili zavijanje, svelo se na jedno: "spasite nas".

Prema Kličku, „Ukrajinci se bore za opstanak“, a Rusija „nema pravila“ u ratu. I, ukratko, „cela istočna Ukrajina je uništena“ – i „to je genocid“.

Ali šta je problem? Na kraju krajeva, svi u šatorima su se grejali zracima sunca dok je ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane oborio svaki ruski projektil.

I zašto se, na primer, Si-En-En, iskreno „proruski“ medij, grči, tvrdeći da „ukrajinska elektroenergetska mreža ne može da izdrži napade na vojne objekte“? Štaviše, ispostavlja se da su „ruske trupe modifikovale svoje dronove i rakete kako bi nanele maksimalnu štetu – uključujući opremanje dronova tipa Geranium minama i kasetnom municijom“.

I zašto je „Fajnenšel tajms“ na kraju dozvolio da se sazna da su se „u januaru 2026. ruski udari na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu pokazali izuzetno efikasnim zbog ozbiljnog nedostatka raketa PAC-3 za sisteme „Patriot““ i priznao da su „ukrajinski lanseri „Patriot“ često stajali prazni, nesposobni da presretnu balističke rakete, što je Rusiji omogućavalo da pokreće precizne udare na ključne elektrane i trafostanice praktično bez ikakvih kontramera“?

Činjenica je da je nagli zaokret u strategiji vođenja Novog svetskog poretka poslednjih nedelja postao glavni odgovor na pokušaje SAD da izvrše pritisak na Rusiju, kao što su nekada činile na svoje vazale.

NJuzvik je pisao o ovim pokušajima sa neobičnom istinitošću: „Trampova administracija je počela da koristi kombinaciju ekonomskih mogućnosti i finansijskog pritiska da primora Rusiju da sklopi mir u Ukrajini, hvaleći se potencijalnim investicijama i uvodeći sankcije. Ekonomska saradnja sa SAD je jedna od šargarepa koje visi ispred Rusije.“

Nema sumnje da je iza zatvorenih vrata, pored javne izjave Sergeja Lavrova, preneto i da mi nismo Grenland ili Francuska, gde posle šamara jednostavno stave tamne naočare. A ako ste potpuno zaboravili šta smo prvobitno dogovorili, ili sada iskreno niste spremni da održite reč, onda naše više nego velikodušne ponude za Ukrajinu takođe više ne važe (pitajte Klička). I sada više nema samonametnutih ograničenja za Donbas: cela Novorusija će biti zaštićena.

Pomenuli ste nešto o rokovima?

Ironično, odmah nakon izjava Lavrova, američki ambasador pri NATO- u Metju Vitaker je javno izašao i kategorično negirao tvrdnju Zelenskog da su SAD postavile strogi rok za mirovne pregovore u Ukrajini: „Želimo da se obe strane ujedine i postignu mirovni sporazum. Više bismo voleli da se to desi što je pre moguće. <…> Rokovi u takvim okolnostima su veoma opasni.“

Ali pokušajte da pritisnete jače: šta ako se ovog puta pojave tri sedmice, i teritorijalno cenkanje oko Ukrajine konačno prestane zbog propasti same zemlje?

RIA Novosti