Ponudu su Amerikancima prenele pakistanske diplomate, piše AP.

Malo je verovatno da će američki predsednik Donald Tramp prihvatiti takav predlog, koji bi ostavio nerešenima nesuglasice koje su 28. februara dovele do rata između SAD-a i Izraela s jedne i Irana s druge strane.

Krhko primirje i pat-pozicija

Uz krhko primirje, SAD i Iran nalaze se u pat-poziciji oko moreuza kroz koji u mirnodopskim uslovima prolazi petina svetske trgovine naftom i gasom. Američka blokada osmišljena je kako bi sprečila Iran u prodaji nafte i tako ga lišila ključnih prihoda, ali i potencijalno stvorila situaciju u kojoj Teheran mora zaustaviti proizvodnju jer naftu nema gde da skladišti.

Zatvaranje moreuza, s druge strane, vrši pritisak na Trampa zbog naglog rasta cena nafte i benzina uoči ključnih izbora na sredini mandata, kao i na njegove saveznike u Zalivu koji taj plovni put koriste za izvoz sopstvene nafte i gasa.

Blokada je takođe imala dalekosežne posledice za svetsku privredu, podižući cene đubriva, hrane i drugih osnovnih dobara.

Predlog, o kome su izvestila dva zvaničnika, govoreći pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti razgovora održanih ovog vikenda između iranskih i pakistanskih zvaničnika, odložio bi pregovore o iranskom nuklearnom programu.

Tramp je kao jedan od glavnih razloga za rat naveo upravo poricanje mogućnosti da Iran razvije nuklearno oružje. Vest o iranskom predlogu prvi je objavio portal Aksios.

Informacija dolazi u vreme posete iranskog ministra spoljnih poslova Rusiji, dugogodišnjem ključnom savezniku Teherana.

Nije jasno kakvu bi pomoć Moskva sada mogla da ponudi.

Ormuski moreuz ostaje blokiran

Iranska sposobnost da blokira saobraćaj u Ormuskom moreuzu, uskom ulazu u Persijski zaliv, pokazala se kao jedna od njegovih najvećih strateških prednosti u ratu koji se često svodio na to koja strana može da izdrži veći pritisak.

Cene nafte stalno rastu od početka rata, a tankeri puni sirove nafte su zarobljeni u Zalivu, nesposobni da bezbedno prođu kroz moreuz i stignu do globalnih distributivnih tačaka.

U ponedeljak se cena sirove nafte marke Brent, koja služi kao međunarodni standard, kretala oko 108 dolara po barelu, što je skoro 50 odsto više nego na početku rata.

Najviši iranski diplomata sastao se sa Putinom

Tramp je prošle nedelje na neodređeno vreme produžio primirje dogovoreno između SAD i Irana 7. aprila, u velikoj meri zaustavljajući borbe. Ali trajno rešenje za rat u kojem su hiljade ljudi odnete živote i dalje deluje daleko.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sastao se u ponedeljak u Sankt Peterburgu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, javila je ruska državna novinska agencija Tas. Putin je pohvalio iranski narod koji se „hrabro i herojski bori za svoj suverenitet“ i rekao da će Rusija učiniti sve što je moguće da donese mir na Bliski istok, prenosi Tas.

Pre sastanka, Aragči je u video intervjuu za iransku državnu agenciju IRNA rekao da je to „dobra prilika da se konsultujemo sa našim ruskim prijateljima o razvoju događaja vezanih za rat i aktuelnu situaciju“.

Sastanak se dogodio nakon što je Pakistan pokušao da obnovi zaustavljene razgovore između Irana i SAD, koji su trebalo da se održe u Islamabadu tokom vikenda. Umesto toga, Tramp je otkazao putovanje svojih izaslanika i predložio da se razgovori vode telefonom.

Tokom vikenda, Aragči je dva puta posetio Pakistan i Oman, koji deli kontrolu nad moreuzom sa Iranom. U nedelju je takođe razgovarao telefonom sa svojim kolegama u Kataru i Saudijskoj Arabiji.

Iran želi da ubedi Oman da podrži mehanizam za naplatu putarina za brodove koji prolaze kroz moreuz, prema rečima regionalnog zvaničnika koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nije bio ovlašćen da razgovara o tom pitanju. Odgovor Omana još nije poznat.

Isti zvaničnik, uključen u posredničke napore, rekao je da Iran insistira na ukidanju američke blokade pre bilo kakvih novih razgovora i da posrednici koje predvodi Pakistan pokušavaju da premosti značajne razlike između dve zemlje.

Tramp kaže da je Iran ponudio „mnogo bolji“ predlog

Tramp je u subotu rekao novinarima da je Iran, nakon otkazivanja putovanja svojih izaslanika u Pakistan, poslao „mnogo bolji“ predlog.

Nije precizirao, ali je naglasio da je jedan od njegovih uslova bio da Iran „neće imati nuklearno oružje“. Iran insistira da je njegov program mirnodopskog karaktera, ali Sjedinjene Države žele da Teheran odustane od svojih zaliha visoko obogaćenog uranijuma, koji bi mogao biti iskorišćen za izradu bombe ako bi Teheran to odlučio.

Od početka rata, najmanje 3.375 ljudi je ubijeno u Iranu i najmanje 2.509 u Libanu, gde su se borbe između Izraela i militantne grupe Hezbolah, koju podržava Iran, nastavile dva dana nakon početka rata u Iranu.

Još 23 osobe su ubijene u Izraelu, a više od desetak u arapskim državama Persijskog zaliva. Poginulo je i petnaest izraelskih vojnika u Libanu, 13 američkih vojnika u regionu i šest pripadnika mirovnih snaga UN na jugu Libana.

Primirje između Izraela i Hezbolaha produženo je za tri nedelje. Hezbolah nije učestvovao u diplomatiji koju je posredovao Vašington.