Šta je štetnije po zdravlje - pivo ili vino?

Godinama se vode rasprave o tome da li je čaša vina uz večeru zdrava navika ili tihi rizik. Novo opsežno istraživanje, predstavljeno na godišnjoj naučnoj sednici Američkog kardiološkog koledža, nudi dosad najjasniji uvid u ovu dilemu, sugerišući da nisu sve vrste alkohola stvorene jednako.

Analizom podataka prikupljenih od više od 340.000 odraslih Britanaca u sklopu projekta UK Biobank u periodu od 2006. do 2022. godine, naučnici su otkrili značajne razlike u zdravstvenim ishodima zavisno od toga pije li osoba vino, pivo, jabukovaču ili žestoka pića. Dok se visoki unos bilo kojeg alkohola dosledno povezuje sa lošijim zdravljem, studija baca novo svetlo na potencijalne učinke niske do umerene konzumacije, gde vrsta pića postaje presudan faktor.

Najzanimljiviji nalaz studije leži u suprotnim učincima različitih pića. Istraživanje je pokazalo da su umereni konzumenti vina imali čak 21 posto niži rizik od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima u poređenju sa osobama koje nikada ili samo povremeno piju alkohol. S druge strane, čak i niska do umerena konzumacija piva, jabukovače ili žestokih pića bila je povezana sa devet posto višim rizikom od smrtnosti zbog istih uzroka. Ove razlike, naglašavaju istraživači, pojavljuju se isključivo kod niskih i umerenih nivoa konzumacije. Pod umerenom konzumacijom za muškarce se smatralo između jedne i pol do tri standardna pića dnevno, a za žene između pola i jedne i po čaše dnevno, pri čemu standardno piće sadrži oko 14 grama čistog alkohola.

Međutim, naučnici izričito upozoravaju da se ovi potencijalno pozitivni učinci vina brišu onog trenutka kada konzumacija postane prekomerna. Kod osoba sa visokim unosom alkohola, definisanom kao više od tri pića dnevno za muškarce i više od jednog i po za žene, vrsta pića gubi na važnosti, a negativne posledice postaju dominantne. U poređenju sa onima koji piju retko ili nimalo, osobe koje su prekomerno pile imale su 24 posto veći rizik od smrti iz bilo kojeg uzroka. Rizik od smrti uzrokovane rakom bio je veći za čak 36 posto, dok je rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti porastao za 14 posto. Poruka je jasna: bez obzira na preferencije, previše alkohola sistematski uništava zdravlje i značajno skraćuje životni vek.

Postavlja se pitanje zašto bi vino imalo drugačiji učinak. Naučnici nude objašnjenja - od biohemije do navika. Crno vino bogato je polifenolima, jedinjenjima koja deluju na zdravlje srca. No, odgovor nije samo u sastavu. Istraživači ističu da se vino češće pije uz obroke i povezuje sa kvalitetnijom ishranom. "Svi ti činioci zajedno sugerišu da vrsta alkohola i povezane životne navike doprinose razlikama", objasnila je Zangling Čen. Ipak, nalaze treba uzeti sa oprezom. Studija je opservacijska, ne dokazuje uzročnost, a podaci su utemeljeni na samoprijavi. Stručnjaci upozoravaju kako ne postoji sigurna količina alkohola te je apstinencija uvek baš najsigurnija opcija.