Hrvatska Crnoj Gori: "Bili smo strpljivi,vreme je za promene"

Princip dobrosusedskih odnosa jedan je od ključnih političkih kriterijuma u ​​procesu proširenja Evropske unije, eksplicitno naveden u Pregovaračkom okviru Crne Gore i drugih zemalja, saopštilo je hrvatsko ministarstvo.

Dan nakon posete evropske komesarke za proširenje Marte Kos Zagrebu, hrvatsko ministarstvo ističe da je EU veoma jasna u "svojim porukama da ne može i ne želi da uvozi bilateralne sporove" i da stoga otvorena pitanja "moraju biti hitno rešena" kako ne bi opterećivala bilateralne odnose ili proces pristupanja.

Ministarstvo spoljnih poslova naglašava da je Hrvatska krajem 2024. godine ponovila svoj poziv na dijalog sa Crnom Gorom "kako bi se rešila otvorena pitanja koja se moraju završiti kako ne bi opterećivala ključnu, završnu fazu procesa pristupanja".

"Ostalo je samo nekoliko meseci do kraja 2026. godine"

Dodaje se da je Hrvatska tokom celog ovog procesa "pokazala strateško strpljenje i razumevanje, ali da je sada vreme za odlučne korake crnogorske vlade". U saopštenju su navedena hrvatska "očekivanja" o kojima je premijer Hrvatske Andrej Plenković takođe govorio ranije ove godine u Tivtu, nakon sastanka sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.

- Rešavanje pitanja nadoknade štete za logoraše koncentracionih logora, nastavak rada na pronalaženju četrnaest nestalih lica iz Domovinskog rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje pitanja imovinskih prava hrvatskih porodica koje su ostale bez imovine u Crnoj Gori i čiji su sudski postupci u zastoju, očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj i neophodnost promene imena bazena u Kotoru, nastavak razgovora o pomorskoj granici i vraćanje školskog broda Jadran - navode Hrvati.

- Ostalo je samo nekoliko meseci do kraja 2026. godine i stoga više puta pozivamo crnogorsku stranu da se uključi u konstruktivan dijalog i ubrza rad na otvorenim pitanjima - zaključuje se u saopštenju.

Podgorica ima ambiciozan plan

Crnogorske vlasti iznose ambiciozan plan da Podgorica zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja ove godine i postane članica Unije 2028. godine. Nakon ove faze sledi proces ratifikacije u zemljama članicama, uključujući i Hrvatsku, koja ima niz otvorenih pitanja sa Crnom Gorom.

- Moj utisak je da je Crna Gora spremna da veoma ozbiljno radi na pitanjima koja joj je predstavila Hrvatska, a koja nisu nešto nerešivo - rekao je Plenković početkom juna.

Sredinom istog meseca, crnogorska ministarka za evropske poslove Maida Gorčević takođe je izrazila optimizam u pogledu rešavanja većine bilateralnih pitanja.

- Komunikacija je u toku i nadam se da ćemo u narednim mesecima rešiti sva pitanja, ili barem većinu njih - rekla je u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Crna Gora poslala odgovor

Zvanična Podgorica će nastaviti da pristupa rešavanju pitanja sa Hrvatskom otvoreno, odgovorno, u dobroj veri i kroz "dobronamerni dijalog", saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore, kao odgovor na poziv Ministarstva spoljnih poslova da se preduzmu "odlučni koraci" u rešavanju otvorenih pitanja.

- Naša posvećenost ostaje nepromenjena. Sva otvorena bilateralna pitanja treba rešavati kroz otvoren, kontinuirani i dobronamerni dijalog, u duhu međusobnog poštovanja i partnerstva koje delimo kao susedne zemlje, saveznici u NATO-u i, uvereni smo, uskoro dve članice Evropske unije - navodi se u saopštenju crnogorskog ministarstva.

U saopštenju, crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova navodi da je pažljivo razmotrilo izjavu Zagreba, u kojoj se navode "očekivanja" Hrvatske, i da u njoj prepoznaje potvrdu zajedničkog interesa za uspešan završetak evropskog puta Crne Gore.

Dodaje se da je važno istaći da je u prethodnom periodu rešeno nekoliko pitanja koja su figurirala kao otvorena, dok su u vezi sa preostalim postignuti pozitivni pomaci ili su uspostavljeni odgovarajući institucionalni mehanizmi za nastavak rada.

Crnogorsko ministarstvo podseća da je potpisan sporazum o donaciji Kulturnog centra „Josip Marković“ u Donjoj Lastvi Hrvatskom nacionalnom veću, te da je obnovljen rad Međuvladinog zajedničkog odbora za zaštitu nacionalnih manjina, kao i da su preduzete i druge konkretne aktivnosti usmerene na očuvanje identiteta i poboljšanje položaja hrvatske zajednice u Crnoj Gori.

- Takođe je intenziviran rad nadležnih institucija u oblastima nestalih lica, procesuiranja ratnih zločina, državne granice i školskog broda "Jadran" - navodi se u saopštenju, uz dodavanje da Crna Gora ostaje dosledno posvećena rasvetljavanju sudbine svih nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, utvrđivanju individualne odgovornosti za ratne zločine, zaštiti prava svih žrtava i odgovornom suočavanju sa prošlošću.

"Predložili smo održavanje treće runde bilateralnih konsultacija"

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore navodi da je pitanje državne granice otvoreno više od tri decenije i da njegovo rešavanje zahteva temeljnu pripremu i odgovoran dijalog.

- Do postizanja konačnog rešenja, Protokol o privremenom režimu duž Južne granice primenjuje se bez problema već 24 godine, što su Crna Gora i Republika Hrvatska zajednički izjavile u više navrata - navodi se u odgovoru Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore, dodajući da se pitanju školskog broda "Jadran" pristupa sa jednakom pažnjom, uz spremnost da se razgovori o ovoj temi dalje intenziviraju.

- Sa željom da se očuva kontinuitet političkog dijaloga i dalje intenzivira saradnja, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore predložilo je održavanje treće runde bilateralnih političkih konsultacija u Podgorici, do kraja avgusta 2026. godine - zaključuje se u odgovoru Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore.

(Indeks)