IRAN IMA NOVU ZVER! Leti 500km/h, meta su baze i brodovi SAD

Reč je o naprednoj verziji standardnog modela, oružja koje je prvi put prikazano Aliju Hamneiju prošle godine, pre nego što je tadašnji ajatolah poginuo u početnim fazama rata, a detalje o njemu objavio je britanski Telegraf.

Tehničke karakteristike

Glavne prednosti novog Hadida 110 su brzina i smanjena uočljivost. Za razliku od većine iranskih jurišnih dronova sa propelerskim pogonom, ovaj model koristi turbomlazni motor.

Iranski izvori navode da mu on omogućava postizanje brzine od 508 km/h, što ga čini najbržim poznatim iranskim dronom.

Lansira se pomoću raketnog potisnika na čvrsto gorivo koji mu daje početno ubrzanje i visinu, nakon čega se aktivira mlazni motor. Takav sistem omogućava brzo slanje u misiju direktno sa terena.

Velika brzina ključna je prednost na frontu. Sistemi protivvazdušne odbrane funkcionišu tako što otkriju pretnju, prate je i na vreme ispale projektil presretač. Što je meta brža, to je manje vremena za reakciju.

Hadid 110 dizajniran je upravo da maksimalno skrati taj interval i pogodi cilj pre nego što odbrambeni sistemi stignu da deluju.

Oružje kratkog dometa

Oblik letelice prilagođen je smanjenju radarskog odraza. Iranski stručnjaci opisuju trup kao konstrukciju bez vidljivih spojeva i vijaka. Usisnik vazduha u obliku slova S, smešten na vrhu trupa, skriva lopatice motora od radara, a spoljna oplata premazana je materijalom koji upija radarske talase.

Hadid 110 nosi bojevu glavu od 30 kilograma, ima domet od oko 350 kilometara i u vazduhu može provesti otprilike sat vremena. To je dovoljno za uništavanje ciljeva u blizini iranske obale, ali se ne smatra strateškim oružjem dugog dometa.

Iran tvrdi da je dron u potpunosti razvijen i proizveden domaćim kapacitetima. Iako Teheran u ovom sukobu ima podršku Kine i Rusije, ta je tvrdnja važna za unutrašnju percepciju iranske moći.

Odnosi snaga

Zbog višegodišnjih sankcija Teheran je odsečen od napredne zapadne avioelektronike, motora i materijala nužnih za moderno vazduhoplovstvo. Posledično, iranska flota aviona sa posadom sastoji se od zastarelih američkih i ruskih modela koje teško održavaju.

Razvoj novog oružja ključan je i za odnose snaga unutar iranskih vojnih struktura. Balističke projektile i dronove ne kontroliše regularna vojska, već Revolucionarna garda i njene vazdušne snage. Svaki napredak u tom arsenalu jača dominaciju Garde nad konvencionalnom vojskom, a njenim komandantima daje presudan uticaj na odluke o ratu i miru. Rat je taj proces dodatno ubrzao.

Nakon smrti vrhovnog vođe, njegov naslednik Modžtaba Hamnei još se nije pojavio u javnosti, pa je stvarna vlast prešla u ruke komandanata koji upravljaju raketnim sistemima i dronovima. Predstavljanje novog oružja usred rata stoga nije samo demonstracija vojne snage, već i jasna poruka o namerama IRGC-a.