Odustanak od SAD:Pregovori 3 EU sile o budućnosti kontinenta

Vlasti u Berlinu nastoje da preuzmu vodeću ulogu u izgradnji nezavisnog evropskog nuklearnog štita umesto razvijanja sopstvenog atomskog oružja, od čega se u Nemačkoj još od Drugog svetskog rata odustaje zbog istorijske krivice i političke osetljivosti.

Diplomatski pregovori između Pariza, Berlina i Londona znatno su se ubrzali poslednjih meseci usled sve izraženijeg straha evropskih saveznika da bi administracija američkog predsednika Donalda Trampa mogla da smanji oružanu prisutnost u Evropi ili povuče bezbednosne garancije. Rastuća pretnja iz Rusije dodatno je primorala evropske prestonice na hitno zbijanje redova.

U sklopu nastojanja administracije nemačkog kancelara Fridriha Merca da se smanji zavisnost kontinenta od Vašingtona, Berlin razmatra direktno sufinansiranje modernizacije britanskog nuklearnog programa, ali i angažovanje sopstvenih konvencionalnih oružanih snaga.

Vojni planeri u Berlinu predlažu raspoređivanje nemačkih baterija protivvazdušne odbrane Patriot radi zaštite ključnih strateških tačaka u Britaniji, prvenstveno podmorničke baze Faslajn u Škotskoj, gde je stacionirana britanska flota nuklearnih podmornica naoružanih balističkim projektilima.

Iako Velika Britanija stavlja na raspolaganje svoj arsenal od oko 200 nuklearnih bojevih glava u okviru Saveza, London ne može samostalno da održava ni modernizuje sistem Trajdent bez američke tehnološke podrške.

Projektili se proizvode i servisiraju u Sjedinjenim Državama, dok se nova generacija bojevih glava razvija u direktnoj saradnji sa Vašingtonom. Nemačka upravo evropskim kapitalom želi da premosti te prepreke, i omogući Britaniji ubrzano obnavljanje flote podmornica klase Drednot i razvoj strateških kapaciteta.

Politička neizvesnost

Uporedo sa britanskima, Nemačka slične razgovore vodi i sa Francuskom, sa čijim je snagama već izvela zajedničke vojne vežbe simulacije upotrebe atomskog naoružanja. Za razliku od Britanije, francuski nuklearni kapaciteti u potpunosti su domaće proizvodnje i nisu integrisani u NATO strukturu deljenja nuklearnog oružja.

Međutim, u Berlinu vlada zabrinutost zbog nadolazećih francuskih predsedničkih izbora, jer bi potencijalna pobeda političkih opcija nesklonih daljim evropskim integracijama mogla da vrati doktrinu Pariza isključivo na odbranu sopstvenog državnog područja. Upravo ta politička neizvesnost gura Nemačku prema čvršćoj saradnji sa Londonom, objavio je britanski list Telegraf.

Zvaničnici u Berlinu ističu da je cilj učvršćivanja britanskog i francuskog nuklearnog kišobrana ujedno i sprečavanje novog talasa trke u naoružanju unutar same Evrope. Zbog rata u Ukrajini i poljuljanih američkih garancija, pojedine države poput Poljske i skandinavskih zemalja počele su da razmatraju opcije razvoja sopstvenih kapaciteta odvraćanja. Jačanjem postojećih evropskih nuklearnih sila, Nemačka nastoji da spreči dalju proliferaciju oružja za masovno uništenje na evropskom tlu.