Eskalacija sukoba sa Rusijom? Analitičar izneo 6 scenarija

Ratu u Ukrajini ne nazire se kraj, a iz dana u dan zaraćene strane nastavljaju sa napadima. O pregovorima koji bi mogli da dovedu do okončanja sukoba praktično nema ni glasa u poslednje vreme, a ove nedelje brojne reakcije izazvala je poseta šefa CIA DŽona Retklifa ruskoj prestonici. Još nisu otkriveni svi detalji njegove posete Moskvi, ali nekoliko američkih medija izvestilo je kako je on upozorio Rusiju da ne napada članice NATO-a, tačnije da ne dođe do potencijalne eskalacije koja bi uključivala istočni blok saveza.

Kako bi potencijalna eskalacija uopšte mogla da izgleda, analizirao je Roland Olifant, spoljnopolitički analitičar britanskog Telegrafa. On je naveo kako postoji šest mogućih scenarija koje bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da razmatra.

1. Napad na susedne države NATO-a po uzoru na Krim: Olifant navodi kako bi "aktivisti", odnosno, kako kaže, prikriveni ruski agenti, mogli da organizuju proteste zbog nekog izmišljenog problema manjine u gradovima baltičkih država. Pod maskom protesta ruske bi trupe, isprva u civilnoj odeći, mogle da pređu granicu. Dok bi NATO oklevao, pitajući se da li je zaista reč o napadu, Rusija bi mogla da zauzme kontrolu nad delom teritorija. No, analitičar napominje kako se vlade, nakon događaja na Krimu, već pripremaju za takav scenario i kako bi teško nasele na trik.

2. Konvencionalni napad na susedne države: Analitičar ističe kako je ovo najgora, ali najmanje verovatna opcija. Istovremeni upad sa više strana koji bi baltičke države odsekao od ostatka NATO-a kopnom i vazduhom nije toliko realan. Evropske snage na to su se pripremale, a i ruske trupe sada su uveliko vezane za Ukrajinu.

3. Upad: Analitičar navodi kako bi primer ovog scenarija bio da ruski helikopter zbog navodnog kvara na motoru mora da sleti na teritoriji članice NATO-a blizu granice te da se zbog toga raspoređuje "spasilački tim". Čak i ako se pripadnici brzo povuku, Olifant ističe kako su demonstrirali rusku sposobnost da nekažnjeno prodre na NATO teritoriju. Osim toga, tu spadaju rakete i dronovi koji "slučajno" preleću Ukrajinu i padaju na teritoriju članica NATO-a. Cilj takvih situacija je, navodi, pokazati da bi mogla da nastane veća šteta, a da Rusija ne bude kažnjena.  

4. Lažna zastava: Postoje izveštaji da Kremlj skuplja ukrajinske dronove koje bi mogao da iskoristi u napadu lažne zastave kako bi poremetio jedinstvo NATO-a i podršku Ukrajini, pretvarajući se da je masovni vazdušni napad na Rusiju krenuo po zlu i umesto toga sleteo u neku od država uz granicu. To bi, prema stručnjacima, moglo da ima željeni politički učinak, no nije jasno kako bi Rusija incident mogla da iskoristi za neku dalju akciju. 

5. Sabotaža u Evropi: Rusija je već demonstrirala sposobnost sprovođenja sabotaža i atentata šiom Evrope. Ako Putin traži način da testira NATO, mogao bi da naredi operaciju koja bi uzrokovala žrtve. No, za Rusiju je rizik što ne zna kako bi NATO odgovorio. "Ako je reč o sabotažom napadu sa ozbiljnim gubitkom života, to je loše, ali lansirate li rakete kao odgovor na to?", navodi Mark Galeoti, stručnjak za ruske sigurnosne službe. Opciju je komentarisao i Sem Grin, profesor ruske politike, koji ističe: "Recimo da se dron koji leti u blizini aerodroma Šiphol ili Čarls de Gejl sudari sa putničkim avionom i stvori 200 ili 300 civilnih žrtava na NATO teritoriji. Odjednom mora da usledi mnogo energičniji odgovor od bilo kojeg odgovora koji smo dosad videli. Odjednom imamo eskalaciju koju nijedna strana nije želela.“

6. Kibernetski napad: Kibernetsko ratovanje može da se dogodi bilo gde i teško ga je nekome pripisati. No, ono može da bude razorno. Ako i ne dovede do žrtava, ono bi moglo da uzrokuje masovne neprijatnosti koje bi mogle da utiču na političko odlučivanje. Stručnjaci, kao i kod drugih opcija, očekuju da će Kremlj kalibrirati takve napade na nivo neposredno ispod onog koji bi pokrenuo značajnu odmazdu.