Tramp odobrio prvo vojno pogubljenje streljanjem od Drugog rata

Pentagon je saopštio da je američki ministar odbrane Pit Hegset preporučio takav način pogubljenja, što je Tramp odobrio, preneo je Si En En. Hegset će odrediti vreme i mesto izvršenja kazne.

Portparol Pentagona Šon Parnel naveo je da je Hasan tokom napada ubio 13 ljudi i ranio još 32. Hegset je na njegovu objavu na platformi Iks odgovorio: "Pravda".

Hasan, vojnik i lekar američke vojske, 2009. je u vojnoj bazi Fort Hud vatrenim oružjem ubio 13 nenaoružanih američkih vojnika i ranio još 32 osobe.

Biće to prvo vojno pogubljenje streljanjem od završetka Drugog svetskog rata. Hasan je proglašen krivim po 13 tačaka optužnice za ubistvo s predumišljajem i 32 tačke optužnice za pokušaj ubistva. Porota od 13 vojnih oficira jednoglasno je preporučila smrtnu kaznu.

Parnel je najavio da će ministar kopnene vojske odrediti vreme i mesto pogubljenja. "Hasanov sudnji dan napokon je došao", napisao je na X-u.

Napad se dogodio u prepunoj medicinskoj zgradi

Hasan, vojni psihijatar iz Virdžinije, ubio je 13 vojnika u bazi u Teksasu 2009. godine. Kasnije je na vojnom suđenju priznao da je bio napadač i izvinio se zbog "svih grešaka". Tokom vojnog suđenja 2013. godine izjavio je da je verovao da štiti muslimane i talibane u Avganistanu.

Ubistva 5. novembra 2009. bila su najsmrtonosniji napad na američkoj vojnoj bazi koji nije bio povezan sa borbenim delovanjima. Napad se dogodio u prepunoj medicinskoj zgradi u kojoj su vojnici koji su se pripremali za odlazak na teren čekali lekarske preglede i vakcinisanje.

Za izvršenje vojne smrtne kazne potrebno odobrenje predsednika

Hasan je trenutno jedan od četvorice zatvorenika koji čekaju izvršenje smrtne kazne u američkom vojnom sistemu. Prema vojnom zakonodavstvu, za izvršenje vojne smrtne kazne potrebno je odobrenje američkog predsednika.

Pre izvršenja kazne potrebno je i žalbeno preispitivanje te konačna odluka o njenoj zakonitosti. Poslednji čovek pogubljen u vojnom sistemu bio je vojnik DŽon Benet, koji je 1961. godine obešen zbog silovanja 11-godišnje devojčice.

Američki vojni žalbeni sud 1983. godine proglasio je vojnu smrtnu kaznu neustavnom, ali ona je ponovno uvedena godinu dana kasnije izvršnom uredbom tadašnjeg predsednika Ronalda Regana. Vojna pogubljenja razlikuju se od onih koja se sprovode na nivou saveznih država.

Prošle godine sprovedeno pogubljenje streljanjem u Južnoj Karolini

Većina pogubljenja u SAD sprovodi se na nivou saveznih država. Smrtna kazna i dalje je zakonski dopuštena u 27 saveznih država, kao i u vojsci te na saveznom nivou. Pogubljenje streljanjem prilično je retko. Prošle godine u Južnoj Karolini sprovedeno je pogubljenje streljanjem, prvo u toj saveznoj državi i prvo takvo pogubljenje u SAD u posljednjih 15 godina.

Još četiri savezne države dopuštaju pogubljenje streljanjem: Ajdaho, Misisipi, Oklahoma i Juta. Tramp je zagovornik primene savezne smrtne kazne te ju je ponovno uveo izvršnom uredbom prvog dana svog mandata, u januaru 2025. godine.

Za vreme njegovog prethodnika, bivšeg predsednika DŽoa Bajdena, ministarstvo pravosuđa uvelo je moratorijum na primenu smrtne kazne na saveznom nivou. U izvršnoj uredbi koju je potpisao Tramp smrtna kazna opisana je kao "nužan alat za odvraćanje i kažnjavanje onih koji bi počinili najteže zločine i dela smrtonosnog nasilja nad američkim građanima".

(Tanjug, Indeks.hr)