Do skoro nezamislivo: Šta Tramp i EU nude Putinu i Zelenskom

Ignatijus na početku svoje analize naglašava da je možda upravo uspeh Ukrajine u ratnim uslovima doveo do situacije da je Tramp od toga da je pre više od 18 meseci u Beloj kući omalovažavao i ponižavao ukrajinskog predsednika nazivajući ga slabićem koji „nema nikakve adute” u rukama, došao do negodovanja zbog ukrajinskih razornih napada na ruske rafinerije.

Finansijska korist umesto ostvarenja ratnih ciljeva

Prošlog vikenda Trampova trajna iritacija Zelenskim navela ga je da sa Moskvom sklopi dogovor o dizelskom gorivu, čime je ozbiljno potkopao zakon o sankcijama protiv Rusije koji je nedavno potpisao, da bi potom Bela kuća zapretila još kritičnijim potezom — prekidom za Kijev ključne obaveštajne podrške, za koju i evropske diplomate i stručnjaci priznaju da bi je bilo „teško nadomestiti”.

Ipak, kao i mnogi Trampovi ispadi, i ova poslednja razmirica oko Ukrajine, kako navodi autor, zasenjuje razvoj događaja koji bi mogao da bude mnogo važniji — Sjedinjene Države i Evropa polako se približavaju zajedničkom mirovnom predlogu koji bi i Ukrajini i Rusiji doneo velike finansijske i bezbednosne koristi. Pored toga, navodno bi poslužio i kao polazište za teritorijalni dogovor koji ne bi ispunio ratne ciljeve nijedne strane.

Obrazloženje ove problematične mirovne inicijative oslanja se na načelo da kad god naiđete na problem koji ne možete da rešite, učinite ga još većim. Američki pregovarači tako, tvrdi Ignatijus, pokušavaju da osmisle paket mera kojim bi se zadovoljile posleratne potrebe Ukrajine i Rusije, zaustavilo krvoproliće i obema zemljama omogućilo da iz rata izađu u boljem položaju kao svojevrsni podsticaj za teritorijalni kompromis kojim nijedna strana neće biti zadovoljna.

Učiniti problem još većim

„Moramo da povećamo i problem i rešenje kako bismo obema stranama pomogli da sagledaju kako bi izgledalo posleratno stanje, a zatim i da učine ustupke”, piše autor, pozivajući se na jednog američkog zvaničnika upoznatog sa pregovorima kao izvor koji mu je otkrio detaljan sažetak stvari.

Ova diplomatska inicijativa, prema tim informacijama, dobila je zamah tokom šestosatnog sastanka održanog prošlog petka na Floridi, čiji su domaćini bili američki izaslanici DŽared Kušner i Stiv Vitkof. Sastanku su prisustvovali ukrajinski zvaničnici i predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Nemačke, a održan je u golf-klubu Šel Bej, kompleksu u Vitkofovom vlasništvu u Holandejl Biču.

Tramp, kako se navodi, želi da Ukrajina i Rusija prestanu međusobno da bombarduju rafinerije kao uslov za američku mirovnu inicijativu. Rusiji je pritom to lako da prihvati jer je najveća ukrajinska rafinerija već teško oštećena u ruskim napadima. Ipak, za Zelenskog bi to značilo odustajanje od upotrebe jednog od njegovih najmoćnijih oružja.

- Očigledno je da ukrajinska sposobnost napada na rafinerije utiče na rusku ekonomiju - rekao je za WP jedan evropski diplomata.

- Time je Zelenski dobio veći pregovarački uticaj - dodao je.

Četiri stuba plana

Prema rečima američkog zvaničnika, Kušner i Vitkof zatražili su od Ukrajinaca na sastanku u petak da obustave napade na rafinerije te ih upozorili da će Tramp u protivnom sklopiti dogovor o dizelskom gorivu. Zvaničnik je rekao i da su američki pregovarači tokom poslednjih nekoliko meseci taj zahtev postavili šest puta, dok su cene dizela naglo rasle.

Ono što je usledilo bilo je, kako se navodi, predvidljivo: Zelenski se usprotivio, Tramp je sklopio dogovor — sa očigledim političkim ciljem snižavanja cena uoči međuizbora. Zelenski je ovu odluku nazvao „slabošću”, a Tramp je zapretio prekidom obaveštajne podrške. Ako Zelenski pristane da obustavi napade na rafinerije, „vraćamo se u igru i idemo u Moskvu”, otkrio je američki zvaničnik, kako tvrdi novinar Vašington posta.

Međutim, postavlja se pitanje šta bi Ukrajina dobila, i čega bi morala da se odrekne, u okviru američko-evropskog sporazuma koji se postepeno oblikuje?

Prema rečima američkog zvaničnika, paket bi imao četiri osnovne komponente, odnosno stuba. Poruka ruskom lideru Vladimiru Putinu glasila bi — nemojte samo da okončate rat sa Ukrajinom. Sa Evropom sklopite ekonomski i bezbednosni sporazum koji bi nakon sve intenzivnije spirale eskalacije ponovo uspostavio stabilnost u regionu.

Pritom bi prvi stub sporazuma bila obnova Ukrajine. Svetska banka i investiciona kompanija BlackRock žele da uspostave okvir za podmirivanje brojnih finansijskih potreba Zelenskog — od obnove razorenih delova zemlje i obezbeđivanja naknada porodicama poginulih i ranjenih vojnika do oporavka teško narušene ekonomije.

Pregoverači su od Kijeva zatražili detaljne procene troškova, kao i garancije da taj novac neće biti opljačkan u posleratnoj trci za zaradom. Ukrajinci zasad nisu dostavili konkretne iznose, ali očekuje se da će to učiniti u narednih nekoliko dana, osim ako mirovna inicijativa u međuvremenu ne propadne.

Druga ključna komponenta bila bi bezbednosne garancije. Ukrajina bi dobila obećanje Sjedinjenih Država i evropskih država da će vojno odgovoriti ako je Rusija ponovo napadne, što je američki zvaničnik opisao kao garanciju istovetnu članu 5. NATO ugovora. Zvaničnik je rekao i da bi Rusija sa Evropom pregovarala o sporazumima kojima bi se uvažile njene bezbednosne zabrinutosti, premda nije jasno šta bi to konkretno podrazumevalo.

Treći stub bila bi ekonomska integracija Rusije, Ukrajine i Evrope putem energetskog sporazuma. Jedna od mogućnosti bila bi izgradnja gasovoda kojim bi se ruska nafta i gas dopremali u Evropu, a Ukrajina i Rusija delile ostvarenu dobit. Takav gasovod mogao bi znatno da smanji troškove energije u Evropi, rekao je zvaničnik. Uz obezbeđivanje „dugoročnog pristupa evropskom energetskom tržištu” Rusiji, mirovnim sporazumom utvrdilo bi se kako će se i kada ukidati postojeće ekonomske sankcije.

Poslednji deo sporazuma bio bi najteže prihvatljiv za obe strane. Rusija bi prema ovoj ideji pristala na prekid vatre duž postojeće linije fronta, odnosno „linije kontrole”, kako je nazivaju pregovarači. Za Ukrajinu bi to značilo da mora da dopusti Rusiji da zadrži kontrolu nad teritorijom, uključujući i Donbas, oko kojeg se vode posebno žestoke borbe. Jedna od prepreka jeste i to što linija kontrole nije sasvim jasno određena, s obzirom na to da se front gotovo svakodnevno pomera, makar i neznatno.

Jednu stvar Tramp ne shvata

Istovremeno, kako navodi autor, iako su evropski lideri bili ljuti zbog Trampovog dogovora o dizelu, čini se da su i dalje odlučni da nastave diplomatski proces koji vode Kušner i Vitkof.

- Ovo je trenutak da se smanje napetosti i da se vratimo poslu - tvrdi evropski diplomata.

Razlog za postizanje sporazuma upravo sada jeste činjenica da se rat pretvorio u stravično poprište masovnog stradanja. Reč je o ratu iscrpljivanja koji obe strane plaćaju velikim ljudskim žrtvama i finansijskim troškovima. Ove zime rat bi čak mogao da preraste i u ekonomski obračun u kojem će svaka strana nastojati da razori ekonomiju protivnika i poveća patnju civilnog stanovništva.

Donald Tramp, piše autor, s pravom nastoji da okonča rat otkako je preuzeo dužnost, ali se i dalje čini kako ne uspeva da shvati da Putin želi pobedu, a ne primirje.

- Putin ne ostavlja utisak da ozbiljno razmišlja o miru - rekao je evropski diplomata pozivajući se na obaveštajne izveštaje. Svojim dogovorom o dizelskom gorivu kojim se zaobilaze sankcije Tramp, na tragičan način, olakšava Putinu nastavak ovog strašnog rata, zaključuje Dejvid Ignatijus.

Vašington post