Mladi su nekad sa 18 odlazili od kuće: Danas je druga priča
Izvor: Nportal
24.10.2026.
22:09
GOTOVO milion mladih u Velikoj Britaniji nalazi se izvan tržišta rada i obrazovnog sistema, dok sve veći troškovi života, nedostupnost stanova i neizvesnost prilikom zapošljavanja dodatno otežavaju njihov put ka finansijskoj samostalnosti.
Problem koji britanska vlada prepoznaje kao ozbiljnu ekonomsku i društvenu krizu, prema oceni profesora međunarodnih odnosa na Ridžents univerzitetu u Londonu Nevena Anđelića, nije nastao preko noći, već je posledica višedecenijskih politika, promena na tržištu rada i izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.
BloombergAdria.com
Govoreći za "Blic" televiziju, u emisiji posvećenoj ovom problemu, Anđelić je ukazao na ekonomske i društvene okolnosti koje su dovele do sve težeg položaja mladih Britanaca.
Reč je o mladima koji pripadaju takozvanoj NEET kategoriji, odnosno osobama koje nisu zaposlene, ne pohađaju školu ili fakultet i nisu uključene u programe stručnog usavršavanja.
Iako se njihov položaj često posmatra kroz pitanje motivacije za rad, Anđelić ukazuje da uzroke treba tražiti i u ekonomskim okolnostima koje su čitavoj generaciji značajno suzile mogućnosti za osamostaljivanje.
Kako su ekonomska nestabilnost i Bregzit pogodili tržište rada
Govoreći o razmerama problema, Anđelić objašnjava da su posledice pandemije, politička nestabilnost i izlazak iz Evropske unije dodatno produbili teškoće sa kojima se britanska ekonomija suočava, dok tehnološke promene istovremeno zahtevaju nova znanja i kvalifikacije.
– Kada pogledamo Britaniju u nekom periodu poslednjih 25, 30 godina, to je rezultat takvih politika. Tu je i čitav splet okolnosti - kovid, učestale promene vlade, sedam premijera u deset godina u poslednjih deset godina, nestabilnost, jedna politička i ekonomska nestabilnost koja je dodatno pojačana Bregzitom, izlaskom iz Evropske unije. To je donelo, kada se uporedi Velika Britanija i situacija u ekonomiji sa drugim zemljama u Evropi, onim najrazvijenijim koje jesu članice Evropske unije, inflacija u Velikoj Britaniji je veća nakon Bregzita, stopa nezaposlenosti je sada negde oko 4% ukupno, ali je vrlo značajno to da mladi ljudi između 18 i 24 godine, oko milion ih je nezaposleno - niti studiraju, niti se školuju za neke kvalifikacije – objašnjava Anđelić.
Prema podacima koje je izneo, nakon Bregzita, Veliku Britaniju napustilo je oko 750.000 ljudi rođenih u Evropskoj uniji, dok je istovremeno došlo gotovo milion ljudi rođenih izvan EU i Velike Britanije. Takve promene, ističe, uticale su i na strukturu radne snage, pa pojedine delatnosti, posebno ugostiteljstvo i turizam, danas imaju ozbiljnih problema sa pronalaženjem zaposlenih.
Plate u Londonu jesu veće, ali je samostalan život sve teže priuštiti
Jedan od najvećih problema mladih Britanaca predstavljaju troškovi stanovanja, koji su tradicionalni način osamostaljivanja nakon punoletstva učinili nedostupnim velikom broju porodica. Čak i u Londonu, gde su mogućnosti za zapošljavanje i zarade veće nego u drugim delovima zemlje, visoke kirije i svakodnevni troškovi značajno umanjuju finansijsku korist od zaposlenja.
– Ovde je tradicija da ljudi sa 18 godina napuštaju kuću, napuštaju porodicu ili odlaze na univerzitet ili počinju nešto raditi, počinju samostalni život. To više nije moguće zbog ogromnog skoka u cenama stanovanja, iznajmljivanja stanova. Dakle, to je jedna od stvari koja je nasilno promenila način života tih mladih ljudi. Potom, spomenuo sam tehnološke promene, menja se i to tržište rada, koje sposobnosti se zahtevaju od mladih ljudi, odnosno očekuju da bi dobili posao. Ovo što sam rekao, da država vodi računa da niko nije gladan, međutim, to je nedovoljno za neki pristojan život – navodi profesor.
On objašnjava da državna socijalna pomoć omogućava zadovoljavanje osnovnih potreba, ali ne predstavlja garanciju pristojnog životnog standarda, posebno u sredinama u kojima zarade ne prate rast troškova stanovanja.
Razlike između severa i juga Engleske dodatno komplikuju situaciju, jer mladi u ekonomski slabije razvijenim područjima imaju manje mogućnosti za zapošljavanje, dok preseljenje u London, uprkos višim platama, često nije finansijski isplativo.
Mladi gube poverenje u sistem, a nezadovoljstvo raste širom Evrope
Ekonomska nesigurnost, prema Anđelićevim rečima, postaje i sve ozbiljniji društveni problem, jer mladi koji ne uspevaju da pronađu stabilan posao i obezbede samostalan život sve manje veruju da će im postojeći politički i ekonomski sistem omogućiti bolju budućnost.
Takvo nezadovoljstvo nije ograničeno samo na Veliku Britaniju, već je prisutno i u drugim evropskim državama, gde se, kako ocenjuje, posledice dugogodišnjih političkih odluka sve izrazitije odražavaju na mlađe generacije.
– Sve to dovodi do razočaranja, velikog razočaranja, ta neka hipokrizija vladajućih elita koja je u Britaniji možda izraženija. Nakon izlaska iz Evropske unije, sad su izdvojeni, sada su sami, slabiji su nego kada su bili deo jednog velikog tima Evropske unije. Ali videli smo i proteklog vikenda u Francuskoj, u Belgiji, u Španiji, u Portugalu, u Italiji, u Albaniji, da su ogromni protesti upravo mladih ljudi. Dakle, prethodna generacija nešto radi pogrešno, ali arogantno izbegava da adresira te probleme, da omogući bolji život, budućnost, odnosno šansu za bolju budućnost narednoj generaciji – ističe Anđelić.
Može li novi pristup britanske vlade da promeni položaj mladih
Britanska vlada najavljuje drugačiji pristup rešavanju problema, sa većim naglaskom na stručnu obuku, sticanje radnog iskustva, zapošljavanje i podršku mentalnom zdravlju mladih. Međutim, ostaje pitanje u kojoj meri takve mere mogu da poprave njihov ekonomski položaj ukoliko istovremeno ne dođe do promena u troškovima života i uslovima na tržištu rada.
Anđelić smatra da određeni pomaci jesu mogući, ali upozorava da će stvarni rezultati zavisiti od konkretnih poteza vlasti.
– Neka promena će nastupiti. Ja se nadam poboljšanju. Sada, koliko će ono biti značajno, to je pitanje na koje ne možemo znati odgovor dok do tih promena ne dođe. Ali izgleda da ovaj premijer adresira neke stvari koje uz malo troškova po državu, po budžet, mogu da promene percepciju kvaliteta života. Recimo, ovde firme, avionske kompanije, naplaćuju posebno uslugu, da nazovemo to uslugu, da bi roditelji mogli sedeti sa svojom decom na avionima. Privatne kompanije strahovito skupo kažnjavaju ukoliko se prekorači nekoliko minuta plaćeno parking mesto na privatnim parkinzima. To su male stvari koje vlada može da natera, tu privatnu inicijativu, da jednostavno profit i se na neki način stave pod kontrolu – objašnjava profesor.
Iako takve mere same po sebi ne mogu rešiti probleme nezaposlenosti i nedostupnog stanovanja, Anđelić smatra da bi veća zaštita građana od pojedinih troškova i poslovnih praksi mogla doprineti poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života.
Ipak, kao suštinski problem izdvaja razliku između generacija koje su tokom radnog veka uspele da steknu ekonomsku sigurnost i mladih koji danas, uprkos obrazovanju i spremnosti da rade, sve teže pronalaze priliku da ostvare isti životni standard.
– Za sada je ovo jedan surovi oblik kapitalizma gde ljudi koji su u njemu odrasli i proveli svoje radne živote nekako su se obezbedili i ne rizikuju svoju poziciju. Ali mlade generacije, oni jednostavno ne vide šansu i oni izlaze i protestuju – zaključuje Anđelić.