Si treba da reši, UKR strepi! Dogovor koji bi promenio svet

"To je istorijska pouka o politici velikih sila koju Kina nikada neće zaboraviti", komentarisao je Sin Kiang, stručnjak za odnose SAD i Kine sa Univerziteta Fudan u Šangaju. "Sve je dogovoreno iza leđa Kine i na štetu kineskih interesa", dodao je, kako pišu u analizi za NJujork tajms Dejvid Pirson i Beri Vang.

Više od osam decenija kasnije, Peking razmatra mogućnost domaćinstva trostranog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa, ruskog predsednika Vladimira Putina i kineskog čelnika Si Đinpinga. Takav bi sastanak, navode autori, mogao da potvrdi kinesku ambiciju da postane nezaobilazna globalna sila, ravnopravna Sjedinjenim Državama, no istovremeno postoji opasnost da podseti na onu vrstu dogovaranja velikih sila koju Peking tvrdi da prezire.

Mogućnost takvog susreta, koju je izneo Kremlj, izazvala je strahovanja u Ukrajini da bi Putin mogao da pokuša da postigne dogovor sa Trampom o okončanju rata i odlučivanju o sudbini Ukrajine bez učešća Kijeva.

Kina je u sredu potvrdila da sa Rusijom i Sjedinjenim Državama razgovara o sastanku čelnika tih zemalja, verovatno na marginama samita Azijsko-pacifičke privredne saradnje (APEC), koji bi kasnije ovog meseca trebalo da se održi u južnokineskom gradu Šenzenu. Ipak, još nije jasno hoće li do takvog susreta zaista doći.

Peking muči ukrajinsko pitanje

Kina zazire od toga da Putinu pruži platformu za postizanje dogovora s Vašingtonom o Ukrajini. Takav bi potez bio u suprotnosti sa stavom Pekinga da mirovni pregovori moraju da uključuju Ukrajinu i Evropu. Si je na to, čini se, upozorio još prošle nedelje. Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je boravio u poseti Pekingu, izjavio je za nemačku televiziju da mu je Si tokom njihovog susreta jasno dao do znanja kako ne smatra da će SAD, Rusija i Kina u Šenzenu raspravljati o sudbini Ukrajine.

"Na njegovom se licu mogla videti uznemirenost. Čak je upitao odakle potiču takve glasine", rekao je Štajnmajer. "Izričito je naglasio da je reč o evropskom sukobu i da Evropljani moraju da sede za pregovaračkim stolom", dodao je.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je izrazio rezerve prema mogućim razgovorima. "Zaista ne želim da se dogodi ‘Jalta 2, 3, 4‘, odnosno nova podela uticajnih sfera", rekao je Zelenski prošle nedelje, prema izveštaju ukrajinske državne novinske agencije Ukrinform.

Neki u Kini tajni dogovor postignut na konferenciji u Jalti pred sam kraj Drugog svetskog rata smatraju izdajom, ističu autori. Tadašnja kineska nacionalistička vlada bila je prisiljena da se odrekne svojih pretenzija na područje današnje Mongolije i Sovjetima prepusti posebna pomorska, saobraćajna i trgovačka prava u Mandžuriji, na severoistoku Kine. Stoga, sastanak na kojem bi danas učestvovale tri najveće svetske nuklearne sile teško bi se uklopio u sliku koju Peking nastoji da stvori o sebi kao zagovorniku interesa slabijih država - u stvarnosti, Kina se ne ustručava da pokaže svoju moć prema manjim zemljama poput Filipina, napominju Pirson i Vang.

Već sama ta slika otvorila bi pitanja

"Bez obzira na to o čemu bi Putin, Si i Tramp razgovarali, sama slika njihova susreta otvorila bi pitanje podrazumeva li to svojevrsni dogovor velikih sila o zajedničkom upravljanju svetom, kojim bi se zanemarili interesi manjih država", tumači Jozef Torigjan, istoričar koji proučava Komunističku partiju Kine sa Američkog univerziteta u Vašingtonu. "Za Kineze bi zaista bilo ironično kada bi ipak zaključili da je trostrani sastanak, iz nekog razloga, vredan održavanja", dodao je.

Tramp je izjavio kako bi na trostranom sastanku sa Sijem i Putinom u Šenzenu želeo da razgovara o denuklearizaciji. Poslednji sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije istekao je u februaru, dok Kina ubrzano razvija svoj nuklearni arsenal. Ali, za Peking je ta tema neprihvatljiva polazna tačka za pregovore. Pod Sijevim vođstvom Kina je napustila decenijama staru strategiju održavanja arsenala koji bi joj osiguravao tek "minimalno odvraćanje". Umesto toga, Peking gomila zalihe nuklearnog oružja koje bi jednoga dana mogle da dosegnu nivo arsenala Vašingtona i Moskve, a istovremeno se opire uvođenju ograničenja u razvoj nuklearnog naoružanja.

Kina takođe raspolaže znatno manjim brojem nuklearnih bojevih glava – procenjuje se da ih ima 620 – u poređenju sa više od 5.000 koliko ih imaju Rusija i Sjedinjene Države, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Na pitanje da li bi Kina pristala da razgovara o denuklearizaciji sa Sjedinjenim Državama i Rusijom u Šenzenu, portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning prošlog mjeseca je izbegla direktan odgovor. Izjavila je da su Sjedinjene Države te koje snose primarnu odgovornost za nuklearno razoružanje, dodajući da bi bilo "nepravedno, nerazumno i nerealistično" tražiti od Kine da učestvuje u pregovorima o nuklearnom razoružanju.

Ipak, kineski analitičari sugerišu da bi Peking mogao da pristane na razgovore o nekom užem skupu pitanja. Zao Long, stručnjak za sigurnost sa Šangajskog instituta za međunarodne studije, kaže da bi Kina možda bila otvorena za razgovore o smanjenju rizika od nuklearnog sukoba. To bi moglo da uključuje poboljšanje komunikacijskih kanala tokom kriza i osiguravanje ljudskog nadzora nad donošenjem odluka o upotrebi nuklearnog oružja, čak i u eri veštačke inteligencije, pitanju o kojem su se Kina i Sjedinjene Države usaglasile 2024. godine.

Kina zazire od odgovornosti za uspeh

Ipak, uprkos svim rezervama, malo je verovatno da će Peking odbiti Trampa i Putina, smatra Ryan Has, bivši profesionalni diplomata i zvaničnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući, koji danas radi u institutu Brukings. Has je nedavno posetio Peking, gde se sastao sa kineskim zvaničnicima i naučnicima zainteresiranim za razgovor o tome šta Tramp želi da postigme trostranim sastankom.

Stekao je utisak da Peking želi da iskoristi prednosti istorijskog susreta, ali istovremeno zazire od odgovornosti za njegov uspeh. "Si po pravilu izbegava preuzimanje odgovornosti za diplomatske događaje visokog profila čiji je ishod neizvestan, pa će ovaj događaj kinesku stranu izvesti iz njene zone komfora", rekao je Has.

Za mnoge zapadne zvaničnike Kina ima ključnu ulogu u uticaju na Moskvu jer je Rusija postala izrazito zavisna od Pekinga, kako u diplomatskom tako i u privrednom smislu. NATO je 2024. godine optužio Kinu da je "ključni činilac koji omogućuje ruski rat protiv Ukrajine" te je pozvao da obustavi isporuke "komponenti za oružje" i druge tehnologije potrebne Kremlju za obnovu njegovih vojnih kapaciteta. No, iz perspektive Pekinga, Kina ima malo veze sa sukobom čijem izbijanju nije pomogla i u kojem nije pružila vojnu podršku nijednoj strani, navode autori. Neki kineski analitičari smatraju da bi najviše što bi Peking mogao da učini bilo to da omogući održavanje razgovora, istovremeno nastojeći da se ogradi od predstave da može da izvršava pritisak na Kremlj.

"Ako Sjedinjene Države i Rusija žele da razgovaraju, Kina im ne može reći da to ne čine", rekao je Song Guojou, stručnjak za odnose SAD i Kine sa Univerziteta Fudan u Šangaju. Ako bi se trojica čelnika sastala i ako bi se na dnevnom redu našla Ukrajina, kaže, Kina bi jednostavno bila "posrednik u dijalogu, domaćin koji osigurava platformu i neutralni promatrač", zaključuju Dejvid Pirson i Beri Vang za NJujork tajms.