OBARANJE PONOSA NATO AVIJACIJE: Pilot "nevidljivog" priznao
27.03.2023.
11:04
"NEVIDLJIVI" jurišni avion F-117, ponos američke avijacije, pogođen je trećeg dana od početka NATO agresije na našu zemlju, 27. marta 1999. godine, tačno u 21.41 kod sela Buđanovci. Ovaj događaj odjeknuo je snažno u svetu, jer je jedna mala zemlja poslala poruku da se srcem i veštinom može suprotstaviti naprednoj mašineriji. Dejl Zelko, pilot tog aviona ispričao je kako je preživeo obaranje i kako je kasnije izvučen u velikoj akciji spasavanja.
Tog 27. marta 1999. poleteo iz baze Avijano u Italiji, kretao se prvo u pravcu severa Srbije, a onda se spuštao južno ka Beogradu, gde je bacio dva projektila vazduh-zemlja po 900 kilograma. Kako je pre nekoliko godina ispričao u serijalu "Nikog ne ostavljamo" za "Nacionalnu geografiju", još dok je leteo ka Beogradu pratilo ga je olujno vreme i imao je loš predosećaj.
- Nevidljivi ne može da komunicira sa bazom, i znao sam da moji neće znati ako mi se nešto dogodi. Gledajući olujne oblake u mraku, osetio sam neku tegobu od glave do pete. U stvari, bio sam prestravljen - rekao je Zelko.
Nakon što je pogodio metu, planirao je da se vrati u bazu. Ali, onda je počela da dejstvuje srpska protivvazdušna odbrana. Ispaljivane su rakete, od kojih je, kako je ispričao, već prva mogla da ga obori. Pošto je izbegao par raketa, jedna ga je pogodila u krilo. Avion je počeo da pada, ali Zelko nije mogao da se katapultira zbog brzog poniranja.
- Sve mi je prolazilo kroz glavu. Moj život, porodica, slika kako tuguju nad mojim kovčegom, aviona koji pada. I odjednom sam se našao u sedištu koje pada. Morao sam da se otarasim sedišta. Nekako sam uspeo, i počeo sam da se spuštam padobranom. Tada sam samo razmišljao o tome kako me srpski vojnici već čekaju dole, jer sam im upravo bombardovao glavni grad - ispričao je ovaj pilot.
Zelko kaže da se spustio između dva sela, tridesetak kilometara od Beograda. Pao je u njivu i sakrio se u kanalu za odvodnjavanje. Kaže da je uključio uređaj i počeo da traži GPS signal.
- Laknulo mi je kada sam uspostavio vezu sa bazom. Satima sam bio u kanalu. U daljini su se čula vozila, helikopter. Odjednom sam čuo da je neko pored mene. Video sam psa na petnaestak metara od mene. Uzeo sam nož i čekao. Ali, on se okrenuo i otrčao - rekao je Zelko.
Kada je i doleteo helikopter iz Tuzle, bio je u problemu - uređaj za infracrveni signal se pokvario, a na radiju se čulo "javi se, ne vidimo te".
- Iskočio sam iz kanala i upalio signalnu raketu. Čekao sam ko će me prvi uhvatiti. Pritrčala su dva vojnika, nisam znao čiji su dok nisu progovorili na engleskom. Sutradan sam pozvao ćerku i čestitao joj tada 10. rođendan. Tek tada sam shvatio - spasen sam - ispričao je Zelko.
"Da sam znao istinu, ne bih..."
Dejl Zelko dolazio je u Srbiju 2012. godine. On je tada bio gost Zoltana Danija, oficira koji ga je 1999. godine oborio zajedno sa svojom jedinicom. Zelko je, sa svoje dvoje dece, bio Danijev gost u njegovoj kući u Kovinu. Susret se dogodio uoči premijere drugog dela filma o obaranju F-117 i druženju dvojice oficira koji su bili na suprotstavljenim stranama.
- Da sam znao pravu istinu o situaciji u Srbiji, ne bih učestvovao u bombardovanju - poverio se Dejl Zelko, američki pilot, svom sadašanjem prijatelju Zoltanu Daniju, koji je sa svojom jedinicom oborio njegov "nevidljivi" F-117A 27. marta 1999. godine.
Dvadesettri godine posle NATO bombardovanja, Zoltan Dani je ispričao da se sa Zelkom, s kojim se u međuvremenu sprijateljio, redovno čuje.
- Verovao je da je drugačije stanje i svi piloti su bili ubeđeni da u Srbiju donose slobodu i demokratiju. Shvatio je da je pozadina svega bilo nešto drugo i da je Srbija bombardovana iz političkih razloga - priča Dani.
Zoltan Dani, pukovnik protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, komandovao je 3. raketnim divizionom PVO, 250. raketne brigade 27. marta 1999. godine, kada je njegova jedinica oborila "nevidljivi" F-117, a i pilota Dejla Zelka u ataru sremskog sela Buđanovci.
O njemu i američkom pilotu snimljena su i dva filma - "21 sekund", a zatim i "Drugi susret", reditelja Željko Mirkovića.
(Blic)