Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu danas je počelo svedočenje poslednjeg svedoka odbrane – penzionisanog američkog generala Veslija Klarka, komandanta NATO snaga u Evropi tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.
Klark je tokom svedočenja pomenuo susret sa tadašnjim makedonskim predsednikom Kirom Gligorovim, u kojem mu je ukazano da će „ubistvo porodice Jašari izazvati pobunu Albanaca“.
Foto: Profimedia
„Gligorov je bio osoba koja je vrlo dobro znala šta se dešava u Jugoistočnoj Evropi. Oslanjao sam se na njegovu izjavu“, rekao je Klark.
Ispričao je da je nakon toga poslao dopis nadležnima u SAD i upozorio da će Milošević izazvati još jedan sukob i da treba ponoviti upozorenje.
Pročitajte još
Upozorio sam Miloševića
Nakon izvesnog vremena dobio je odobrenje da napravi akcioni plan koji je, ukoliko bi se, kako tvrdi, nastavilo etničko čišćenje, podrazumevao bombardovanje na Kosovu i Metohiji, a posle i Srbije. Ako ni to ne donese efekte, plan je podrazumevao i ulazak kopnenih snaga, rekao je Klark.
Foto: Profimedia
„U jednom trenutku brigadir albanske vojske došao je kod mene i rekao mi da se na sela na KiM, koja posmatraju, puca iz minobačača i vrši etničko čišćenje. Bilo je neverovatno da ti ljudi izazivaju još jedan sukob“, rekao je Klark.
Tvrdi da je Milošević znatno povećao trupe u proleće i tokom leta 1998.
„Mi smo primetili da se to događa i kada je Ričard Holbruk otišao na leto da se sastane sa Miloševićem, predsednik Srbije je kazao ’vidim ja vaše avione, ali to je moj narod, ne bih im učinio ništa nažao’“, preneo je Klark.
Istakao je da je bilo jasno da Milošević neće da ih posluša i da je oko 400.000 Albanaca pobeglo u planine.
„Žene su se tamo i porađale. Srbi su pokušavali da eliminišu lekare i advokate iz tih sela. Oni koji su pobeglu u planine ostavljeni su na cedilu ne obraćajući pažnju na njih“, tvrdi američki general.
Na pitanje da li su videli OVK snage, kazao je da se iz vazduha ne vidi mnogo, ali da je situacija bila takva „kao da nema dve suprotstavljene snage“.
Foto: Novosti/R. Radetić
Ispričao je da je upozorio Miloševića da, ako ne povuče snage, mora da sprovede plan koji je odobren, a to znači bombardovanje. Pošto se ništa nije promenilo nakon više upozorenja, izrađen je sporazum, u vezi sa kojim se, prema Klarkovim rečima, Milošević ponašao kao da ne postoji.
"Milošević je rekao da su ti Albanci ubice i da znaju šta da rade s njima. Kada sam pitao šta su radili sa takvim teroristima kako su ih nzaivali, odgovorio je - ubijali smo ih", rekao je Klark.
Ni nakon potpisivanja tog sporazuma nije se dogodilo ništa, pa je američkim vlastim najavio da će morati da aktivira akcioni plan.
Tada je počelo nešto da se pokreće, a to se sve dešavalo pre nego što je Voker obišao grobnice, dodao je Klark.
Blagnaklono O OVK
Na pitanje da li su dobijali informacije o položaju OVK na terenu na leto 1998, odgovorio je odrično.
„Nije bilo šta da se kaže o strukturi. Prema našiim saznanjima to su bile lokalne grupe koje su se skupile nakon godina tlačenja od Srbije i posle ubistva porodice Jašari. LJudi su se organizovali i to je sve što smo znali. Ja sam o OVK dobio više informacija od Srba nego od vlastitith izvora. Srbi su na karti obeležili mesta gde se nalaze, kako su govorili, terorsti. Ali to su bili ljudi koji su živeli u svojim domovima i hteli da zaštite svoje porodice. Tako smo mi na njih gledali“, rekao je Klark.
Foto: Profimedia
Na pitanje advokata Mišetića u vezi sa razgovorom sa Slobodanom Miloševićem, za kojeg je rekao da je sporno pitanje bilo pominjanje nasilja nad Albancima na Kosovu i Metohiji.
"On je, kada bi to spominjali, odbijao da o tome govori, rekavši da se radi o unutrašnjem pitanju", tvrdi Klark.
Pre nego što je počeo da postavlja pitanja svedoku, branilac Hašima Tačija advokat Luka Mišetić pročitao je rezime Klarkove izjave u kojoj je on naveo da ne veruje da je rukovodstvo OVK stajalo iza nasilja nad srpskom manjinom na Kosovu i Metohiji.
Prema tom iskazu, Klark je kazao da ne veruje ni da je Tači učestvovao u takvim akcijama. Međutim, bio je svestan da je postojalo nasilje i osveta.
Klark je, takođe, primetio odsustvo komande i kontrole koju bi Tači imao u OVK, kao i da je on bio politička ličnost bez vojnog znanja. Mišetić je pročitao i da je Klark rekao da se nepravedno bilo šta loše pripisuje Tačiju.
Foto: Profimedia
Vesli Klark, bivši komandant Natoa tokom rata na Kosovu i Metohiji smatra se najvažnijim svedokom koga je odbrana Hašima Tačija do sada dovela. Klark će, kako je predviđeno, svedočiti do srede, a po završetku saslušanja biće održana statusna konferencija.
Pre njega, pred sudom u Hagu u korist odbrane svedočili su bivši pomoćnik američkog državnog sekretara DŽejms Rubin, bivši pravni savetnik albanske delegacije u Rambujeu Pol Vilijams, bivši Klarkov politički savetnik DŽon Stjuart Dankan, kao i DŽejms Piter Kovi, bivši zamenik predstavnika UN na Kosovu Bernarda Kušnera, te nekadašnji američki ambasador u Srbiji i Severnoj Makedoniji Kristofer Hil i još jedan Klarkov politički savetnik Majkl Durki.
Foto: Profimedia
Sudski proces protiv četvorice bivših komandanata OVK - Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija - započeo je 2023. godine, tri godine nakon njihovog hapšenja i prebacivanja u pritvor Specijalizovanih veća u Hagu. Više od dve godine nakon početka, suđenje ulazi u završnu fazu, a provestepena presuda se očekuje početkom 2026. godine.
BONUS VIDEO:
