DEDA POZNAT PO JEZIVOJ NAREDBI Novi detalji hapšenja El Kroate

Vreme čini svoje, pa je priča o "mladom Rojnici" koji je u Argentini prao novac i proširio delatnost na Ameriku i Španiju gde je kupio vredne vile, podsetila na onu pravu i mučnu kako je uopšte porodica Rojnica došla u Argentinu.

A Ivo Rojnica bio je ustaški "stožernik" koji je u smrt u Dubrovniku odveo brojne Srbe i Jevreje i jedan je od onih koji su izbegli kaznu i zahvaljujući vezama pobegao u Argentinu. Tamo je postao jedan od najbogatijih Hrvata u iseljeništvu, kojeg je Franjo Tuđman odlikovao uz sve dodatne počasti. Dubrovčani, pre svega porodice žrtava, pamte Rojnicu iz vremena masovnih progona kada je Srbima i Jevrejima bilo zabranjeno kretanje gradom, a većina je završila u zatvorima na Lovrijencu.

Zapovednik Rojnica marljivo je ispunjavao zahteve ustaške vlasti u Zagrebu, pa je dobio i "laskavi" kompliment od Ante Pavelića kao gubernator Dubrovnika i vrbovao ustaše uz zakletvu koju su polagali uz poglavnikovu sliku, krst i dve sveće. "Križarsko bratstvo", verska organizacija, dalo je punu podršku ustaškom pokretu, a politika klanja i predaje teritorija Musolinijevim fašistima bila je cilj ustaškog fanatika Ive Rojnice.

Sam Rojnica, inače trgovac, napisao je Naredbu kojom se uglednim građanima, Srbima i Jevrejima u Dubrovniku zabranjuje da vode radnje, koje su spaljene i uništene, a njihovi vlasnici i članovi porodica ubijeni. Srbi nisu smeli posedovati ni bicikl, pisaću mašinu, foto-aparat, a sam Rojnica opljačkao je jedan dubrovački stan. U smrt je odveo i ljude sa kojima je pre bio u prijateljskim odnosima, a učestvovao je u mučenju civila i svojih sugrađana. Dolaskom italijanskih fašista Rojnica napušta jug Hrvatske i seli se u Zagreb, gde je dočekao kraj rata i pokušao bekstvo preko Austrije u Trst gde u zatvoru glumi ludaka i tako uspešno organizuje bekstvo za Južnu Ameriku, gde je odmah otvorio pletionicu.

Nije Rojnica jedini zločinac koji je izbegao pravdu i novi život našao u Argentini. Čak 20.000 Hrvata doselilo se posle Drugog svetskog rata, među njima i najveći krvnici: Eugen Dido Kvaternik, Jure Francetić i  Mladen Lorković. Utočište u Argentini su pronašli i nacistički zločinci Adolf Ajhman i Jozef Mengele. I Ante Pavelić pobegao je u Argentinu gde je počeo da gaji kokoške. Stigao je sa falsfikovanim pasošem i u društvu sveštenika. Posleratna Argentina Huana Perona bila je omiljena destinacija za zločince gde su našli idealno sklonište. Čuvari konclogora, zapovednici zloglasnih koljačkih ustaških jedinica, SS generali, svi su se našli u Buenos Ajresu i postali "dobre komšije". Pavelić ipak nije dočekao miran kraj života, jer je u aprilu 1957. izveden atentat na njega, nakon čega je pobegao u Španiju i umro u Madridu. Dug je spisak ustaških zločinaca koji su se našli u Argentini, poput Vjekoslava Vrančića, Dinka Šakića, Danijela Crljena, koji su kasnije, devedesetih godina u Hrvatskoj, slavljeni kao "domoljubi".

Ni Ivu Rojnicu niko nije pitao šta je radio za vreme rata, a u Argentini se obogatio i počeo da objavljuje tekstove u kojima glorifikuje ustaški pokret, demantujući zločine koje je i svojom rukom počinio. Osnovao je časopis "Studie kroatike", pisao u emigrantskoj štampi, a dolaskom Tuđmana na vlast počinje i njegov pokušaj rehabilitacije. Za svoje "zasluge" Rojnica je od hrvatskog predsednika dobio odlikovanje. Orden kneza Borne, uz obrazloženje "za osobite zasluge stečene promicanjem međunarodnog položaja i ugleda Hrvatske". Ustaški simpatizeri i ratni zločinci na velika su se vrata vratili na mesto zločina, slavljeni, pa su mnogi od njih dobili i ulicu u Dubrovniku.

Kaznu Ivo Rojnica nije dočekao, sve se vuklo uprkos protestima jevrejskih organizacija i zločinac je umro 2007. godine u Argentini. Sahranjen je na groblju El žarden de la Paz. Gorljivi ustaša nikada nije stao pred sud, usprkos mnogobrojnim dokazima da je lično naređivao deportacije ljudi u logor gde su ubijeni. Neke je i sam mučio, oduzimao im vredne stvari, opljačkao njihovu imovinu.

NJegova porodica nastavila je život na visokoj nozi u Argentini, sve dok "El Kroata" nije završio iza rešetaka.

Pomogao da HDZ dođe na vlast

IZ Argentine u Hrvatsku je 1998. stigao zvanični zahtev da se preispita ratna prošlost Ive Rojnice. Tuđmana više nije bilo, ali je i dalje spis stajao u fioci javnog tužioca, bez obzira na to što je Centar "Simon Vizental" tražio da se provede istraga. "Feral", novine koje je Tuđman mrzeo, opisao je i dokumentovao sve što je Rojnica radio po Dubrovniku, a skrivalo se da je izdašno novcem pomagao da HDZ dođe na vlast. Tako je nagrađen i kao diplomatski predstavnkik Hrvatske u Argentini, a u novinama je izjavljivao da bi "opet sve učinio kao i 1941". Govorio je da bi možda i pomilovao neke Jevreje, ali Srbe nikako. Nazivao ih je "istočnjačkim smradom", a 2000. godine se zauzimao da se svi Srbi iz Hrvatske isele.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".