SPREČENA OTMICA: Progovorio Duškov kolega sa gradilišta

Duško je o tome šta se dogodilo pričao pre nekoliko dana, a sada se za nemačke mediji oglasio i njegov kolega. On kaže da mu za ono što je uradio ne treba nagrada.

- Iskreno, čitava gužva mi se skoro čini malo neprijatnom. Ne treba mi nagrada. Ono što sam uradio je normalno. Mislim da se to zove hrabrost, zar ne? - kaže on i opisuje momenat kada je shvatio šta se dešava.

- Trebao mi je trenutak da shvatim šta se dešava. Bio sam dole u ​​građevinskoj jami i odatle nisam mogao da vidim do ulice. Onda sam odjednom čuo vrisak. Čuo sam: "Ostavi dečaka na miru." Prvo što sam čuo bio je muški glas. Postoji ova poslovna zgrada pored mog gradilišta. Na spratu je bio otvoren prozor i jedan čovek se nagnuo i povikao „ostavi dečaka na miru“ - priča on i dodaje:

- Tada sam video čoveka i dečaka na parkingu ispred poslovne zgrade, samo nekoliko metara od građevinske jame. Dečak je vrisnuo, moja prva pomisao: svađa između oca i sina. To je onaj trenutak, možda delić sekunde, u kojem zastanete na trenutak i zapitate se da li zaista treba da preduzmete akciju. Ali kada je čovek odvukao dečaka u svoj auto, odmah je bilo jasno šta treba da se uradi.

Radnik kaže da je otišao do auta i otvorio vrata sa vozačeve strane.

- Dečak je sedeo na suvozačevom mestu, nikad neću zaboraviti kako me je pogledao. Taj pogled koji je bez sumnje razjasnio ozbiljnost situacije. Nema oca, nema sina! Morao sam da reagujem veoma brzo, a ipak sam primetio brojne detalje: Zadnji deo kombija je bio obložen dušecima. Prozori su bili zatamnjeni: plastična folija, pričvršćena klinovima. Odmah sam shvatio šta preti malom dečaku. Da se ​​radilo o pokušaju otmice, planiranom se*sualnom zločinu... A ko zna šta je posle moglo da se desi? Radije ne bih to zamišljao dalje - ispričao je dramatične detalje.

Na pitanje da li se plašio da bi mu taj čovek mogao nešto učiniti, rekao je da ne. - Ne razmišljaš u takvom trenutku. Skenirate situaciju, spojite sve opisane detalje u opštu sliku i onda jednostavno delujete. Izvukao sam momka iz auta, jako ga udario laktom - nadam se da je u redu da to kažem - i onda, kada je na trenutak bio oboren, uzeo sam mu ključ. Nije imao šanse. Moj kolega Duško je bio prekoputa u bageru. Nas dvojica se dobro poznajemo i navikli smo da važne stvari komuniciramo kroz kontakt očima. Duško je odmah shvatio ozbiljnost situacije i bez daljeg odvezao bager u raskrsnicu. Tako da bi svaki pokušaj bekstva kolima bio beznadežan. Duško je pozvao i policiju. Bio sam impresioniran koliko su brzo stigli. Nisam morao mnogo da objašnjavam. Pogledao sam policajce, pokazao na kombi i rekao: 'Tamo je krevet'. Policija je tada momku uzela papire, vezala mu lisice i odvela ga u stanicu - kaže Jasik.

Navodi da su uskoro došli dečakovi roditelji.

- Majka je kasnije došla kod mene i zahvalila mi zajedno sa dečakom. Bila je u totalnom šoku i nije mogla da veruje. Dan nakon incidenta, otac je ujutru prošao ovuda sa dečakom. Danas ponovo, pre samo nekoliko minuta. Dečak mi je mahnuo, i to je bio lep trenutak. Mogu da razumem da roditelji sada uvek prate dečaka na putu do škole. Verovatno bih uradio isto - zaključuje ovaj hrabri čovek.

(Focus)