SRAVNITE BEOGRAD: Hitlerova Direktiva br. 25 stigla u Srbiju

Direktivu je u Americi od aukcijske kuće, na stotinak kilometara od Vašingtona, preuzeo naš diplomata na Svetog Nikolu, 19. decembra, i u narednih osam dana dobro je čuvana u  ambasadi, u glavnom gradu SAD.

U Srbiju je stigla kasnim avionskim letom sa istim diplomatom, u noći između srede i četvrtka, da bi 28. ujutro bila pohranjena u sefu, u Vladi Srbije.

Pošto bude organizovana zvanična primopredaja čelnicima beogradskog Muzeja žrtava genocida, ovaj izuzetno važan istorijski dokument, kupljen za 42.500 američkih dolara, biće baš u ovom Muzeju. NJegovi stručnjaci otkrili su da se Direktiva prodaje na javnoj aukciji, a novac za otkup dala je Vlada Srbije a na molbu predsednika Republike, da je kupe.

Kako je za "Novosti" potvrđeno, Direktiva 25 biće izložena od 10. januara do 15. februara, odnosno do Dana državnosti, u Narodnom muzeju Srbije i građani će moći da vide njen original.

Onda će se opet "vratiti" u Muzej žrtava genocida, baš kao i prethodno nabavljen spisak dece koju je spasla Diana Budisavljević od sigurne smrti u ustaškim logorima NDH. Kada Muzej dobije stalne prostorije u Jajincima, na mestu nekadašnjeg najvećeg beogradskog stratišta, oba ova nemerljivo važna istorijska artefakta biće sastavni deo stalne postavke.

Inače, i prodavac i takmaci na licitaciji za Hitlerovu direktivu bili su anonimni. Osim osobe koja je licitirala za našu zemlju, bilo je još 13 interesenata. Zanimljivo je da je prodavac želeo da pošalje dokument poštom, što je uobičajena praksa kod "onlajn" aukcija, međutim, naša strana je insistirala da ga srpski diplomata preuzme lično, da se ne bi izgubio.

U svetu postoji 13 primeraka ove Direktive i to su primerci koje je Hitler poslao različitim vojnim, obaveštajnim i civilnim službama i institucijama. Primerak koji je Srbija kupila bio je upućen Abveru, obaveštajnoj službi Vermahta. U Abver su uvek išli svi značajni dokumenti sa potpisom Hitlera i visokih zvaničnika Trećeg rajha.

Firer je na usmenom sastanku sa vojnim vrhom, pre slanja Direktive, dao nalog da se Beograd sravni sa zemljom u znak osvete za austrijsko-nemački poraz u Prvom svetskom ratu. Istovremeno, kako je posle kupovine ovog dokumenta otkrio direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić, dao je i instrukcije kako da se Beograd i naša zemlja uništi, a da Atina bude pošteđena jer je grčki narod "viteški".

Direktiva 25 sadrži pet tačaka na četiri stranice. Prve tri odnose se na napad na Jugoslaviju, a druge dve na Grčku. U njoj piše da je vojni puč u Jugoslaviji izmenio politički položaj Balkana i da je Beograd na početku dao izjave o lojalnosti, pa ih opovrgao i zato se na našu nekadašnju zemlju ima gledati kao na neprijatelja.

Trebalo bi je što je brže moguće razbiti, a jedan od načina je danonoćno razorno bombardovanje Beograda. Ono se i desilo 6. aprila 1941.