SUTRA JE CRVENO SLOVO: Pravoslavni vernici slave Krstovdan

Sutra je veliki pravoslavni praznik Krstovdan, Vozdviženje Časnog krsta. Često se naziva i jesenji Krstovdan, jer se ovaj praznik proslavlja i 18. januara. Označava uspomenu na pronalaženje Časnog Krsta na kome je Gospod razapet, kao i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.

Ovaj praznik prati izreka "Ko se Krstom krsti, za Krstovdan posti!", iz koje se već vidi da se tog dana praktikuje strog post, takozvano suhojedenje - jedenje namirnica biljnoga porekla bez termičke obrade, osim ako padne za vikend kada se razrešava post na ulje.

Na ovaj praznik sećamo se i Cara Konstantina i njegove majke, carice Jelene. On je bio prvi rimski car koji je oslonac našao u hrišćanskoj crkvi, a carica Jelena, obilazila je sveta mesta, sa željom da prnađe časni Krst Gospodnji, na kome je raspet Isus Hristos. U Jerusalimu je pronašla svetinju.

"Carica Jelena naredi da se idolski hram sruši, a zemlja i kamenje raskopaju i uklone. I kada se patrijarh Makarije pomoli Bogu na tom mestu, razli se divan miris, i odmah se ukazaše prema istoku Grob Hristov i Golgota, i u blizini njihovoj nađoše zakopana tri krsta, a zatim i klince kojima je Gospod bio prikovan na krst. A dok oni behu u nedoumici, koji bi od tri nađena krsta bio Hristov, dogodi se da u to vreme naiđe pratnja sa mrtvacem koga su nosili da sahrane. Tada patrijarh Makarije naredi onima što nošahu mrtvaca da stanu, i kretovi biše polagani redom na mrtvaca. I kada Krst Hristov bi položen, mrtvac tog časa vaskrse i, silom božanskog Krsta Gospodnjeg, ustade živ. Carica s radošću primivši časni Krst, pokloni mu se i celiva ga, takođe i sva carska svita njena. A neki, koji zbog teskobe, ne behu u stanju videti i celivati sveti Krst, moliše da im se makar izdaleka pokaže časni Krst da ga vide. Tada patrijarh jerusalimski Makarije, stavši na uzvišici, podiže Krst pokazujući ga narodu. A narod vikaše: Gospode, pomiluj! – Tako je počeo praznik Vozdviženja (= podizanja) časnog Krsta Gospodnjeg."

Ovo je dan na koji se ne rade "teški" poslovi. Domaćice dan ranije spremaju kuću, da bi u čuistom domu dočekale praznik, a preporučljivo je da taj dan svako ko može ode prvo na Svetu liturgiju i tako započne sve aktivnosti.

Trpeza za Krstovdan je uvek posna, a pored telesnog posta ne sme se zaboraviti ni duhovni.