Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Jesenji Krstovdan, poznat i kao Vozdviženje Časnog Krsta, pravoslavni vernici obeležavaju 27. septembra, a Krstovdan običaji tog dana nose snažnu poruku duhovnog i telesnog pročišćenja. Ovaj veliki praznik, u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom, ujedno je i simboličan početak priprema za hladne dane koji dolaze.
Po predanju, carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst 326. godine, kada je otišla u Palestinu da obiđe sveta mesta.
Posle otkrića carice Jelene, patrijarh Makarije je pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote. Otuda i naziv Vozdviženje u bogoslužbenom kalendaru, gde je praznik crvenim slovom obeležen kao zavetni.
Hrišćansko predanje kaže da je narod patrijarhu odgovorio molitvom Gospodi pomiluj, koja se na isti način i danas peva na pravoslavnim liturgijama.
Istog dana slavi se i uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Pročitajte još
Krst se čuvao u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja sve do 614. godine, kada su Jerusalim zauzeli Persijanci.
„Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju“, odakle ga je na Golgotu, „hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije“, zapisano je u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića.
„Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta“, zapisao je episkop Nikolaj.
Krst se tokom ratova izgubio. Kada je kasnije ponovo pronađen, spretni vernici uzimali su njegove delove u nadi da imaju veliku moć, jer su napravljeni od svetog drveta.
Po nepotvrđenim podacima, delove tog krsta imali su čak i neki srpski vladari.
Foto: Vikipedija
Post na Krstovdan nije samo odricanje od hrane
Na Krstovdan se po pravilu posti, ali post ne važi samo za jelovnik, već i za stanje duha. Ishrana se tog dana svodi na najjednostavnije, hranu bez ulja i bez namirnica životinjskog porekla. Suština je, ipak, dublja.
– Post na Krstovdan nije samo telesna disciplina, već i prilika za duhovno čišćenje i smirenje, ističu duhovnici.
Glavni cilj ovog posta jeste uzdržavanje od negativnih misli, loših postupaka i unutrašnjeg nemira, čime se vernik približava unutrašnjem miru i duhovnoj jasnoći.
Bosiljak koji čuva kuću i ukućane
Među najpoznatijim običajima vezanim za Jesenji Krstovdan jeste unošenje osveštanog bosiljka u kuću. Ova mirisna biljka ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.
– Bosiljak se smatra simbolom mira, vere i zaštite, a veruje se da njegovo prisustvo u domu štiti ukućane od loše energije i bolesti.
Zašto se baš na ovaj dan jede grožđe
Na Krstovdan grožđe ima posebno značenje. Tog dana se jede kao simbol duhovne i materijalne blagosti, a narodno verovanje kaže da donosi sreću onome ko ga pojede.
– Grožđe simbolizuje slatku pobedu i plodnost, a konzumiranjem na Krstovdan prizivamo obilje i uspeh, kaže predanje.
Vraćanje dugova kao čišćenje savesti
Za ovaj praznik vezuje se još jedan važan običaj, vraćanje dugova, i to ne samo materijalnih, već i moralnih. Taj gest pokazuje spremnost da se odnosi među ljudima očiste i svedu na poštenje i međusobno poštovanje.
– Vraćanjem dugova oslobađamo se tereta i stvaramo mir sa drugima, ali i sa samima sobom.
Dan kada se jača vera i porodica
Iznad svega, Krstovdan poziva vernike da se podsete duboke snage koju nosi vera i da neguju porodične i zajedničke vrednosti. Praznik ne podseća samo na Hristov krst, već i na snagu koju ljudi mogu pronaći u veri, skromnosti i iskrenim delima.
Običaji na Krstovdan: sređivanje kuće je dobrodošlo
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe, piše RTS.
Za mnoge druge praznike obeležene crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi slične poslove, ali na Krstovdan je obrnuto. Tog dana je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve „ići naopako“.
U svim selima tada se isplaćuju ljudi koji od Đurđevdana do Krstovdana čuvaju polja i teraju ptice, a globe se naplaćuju od onih čija stoka pravi štetu na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
Po drevnim običajima, na jesenji Krstovdan bere se i osvećuje bosiljak, jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.
Kakva će biti zima, vidi se već na Krstovdan
Narodno verovanje kaže da će zima biti bogata snegom ako je na Krstovdan oblačno, a ako nema padavina, naredna godina biće sušna.
Oblačan Krstovdan najavljuje snegovitu zimu. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Ako laste ne odu do Krstovdana, neće biti jake zime.
I tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu najavljuje plodnu godinu.
Zanimljivo je i verovanje da ljudi rođeni na ovaj dan na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta, pa su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Ovaj veliki praznik obeležava se dva puta godišnje: 27. septembra je jesenji Krstovdan, a 18. januara zimski Krstovdan.
(Krstarica)
BONUS VIDEO:
