JEDNA LIČNOST BIO JUGOSLOVEN Silovatelj neosuđen zbog bolesti

Ipak, kako se slučaj razvijao, procenilo se da Bili nije počinio nijedan od zločina za koji je optužen - Rejdžen je bio pljačkaš, a Adalana je silovala žene. Psihijatrijskom procenom utvrđeno je da mladić patio od retke bolesti zvane disocijativni poremećaj ličnosti, odnosno poremećaja višestruke ličnosti. 

Tokom pripreme njegove odbrane, psiholozi su otkrili da Bili Miligan u sebi ima još osam ličnosti, te je sledeće godine proglašen nevinim usled neuračunljivosti na osnovu poremećaja višestruke ličnosti, koja se danas naziva disocijativni poremećaj. NJegovi advokati su se izjasnili da su neuračunljivi, tvrdeći da su dve njegove alternativne ličnosti počinile zločine, a da Miligan toga nije bio svestan.

Suđenje Miliganu bilo je prvo u kojem je optuženi proglašen nevinim zbog neuračunljivosti na osnovu poremećaja višestruke ličnosti. Umesto zatvorske kazne, Bili je godine provodio po različitim psihijatrijskim bolnicama.

Prema tvrdnjama tima psihijatara koji se bavio njegovim slučajem, teško fizičko i seksualno zlostavljanje koje je Biliju u detinjstvu naneo njegov očuh Čalmer Miligan dovelo je do toga da se njegova ličnost rascepi na 10 odvojenih ličnosti koje su imale malo znanja o postupcima drugih.

Kasnije je utvrđeno da postoji znatno više ličnosti, a prema zvaničnim podacima bilo ih je čak 24. Četrnaest kasnije ustanovljenih ličnosti bile su označene kao "nepoželjne", jer, kako se navodi, nisu bili dobri ljudi. 

Interesantno je da, kada bi preovladala neka ličnost, Bili bi potpuno menjao svoju boju glasa, akcenat, ali i držanje i govor tela. Svaka ličnost je bila specifična po nečemu drugom. 

Među prvih deset ličnosti, između ostalih, bili su: Artur, hrabar Englez, stručnjak za nauku, medicinu i hematologiju; Alen, manipulator; Tomi, umetnik bekstva i tehnofil; Rejdžen Vadaskovinić, nasilni Jugosloven, koji je pričao engleski sa tvrdim jugoslovenskim akcentom, za koga je Miligan tvrdio da je počinio pljačke; i Adalana, stidljiva i usamljena 19-godišnja lezbejka koja je kuvala za sve ličnosti i žudela za ljubavlju, i koja je navodno počinila silovanja.

Netfliks je o Bilijevom životu snimio kratku dokumentarnu seriju pod nazivom "Čudovišta unutra: 24 lica Bilija Miligana" koja prati osam burnih godina institucionalizacije u zatvorima i psihijatrijskim bolnicama koje su pratile suđenje Biliju Miliganu sve do njegovog bekstva iz psihijatrijske bolnice Central Ohajo 4. jula 1986. godine.

Nakon bekstva, Bili se nastanio u državi Vašington pod lažnim imenom Kristofer Kar. Kada je Miliganov cimer Majkl Meden nestao u septembru 1986, Bili je napustio državu i ubrzo nakon toga je uhapšen na Floridi. Niko nikada nije osuđen za nestanak Majkla Madena, iako su predmeti koji su bili u njegovom vlasništvu pronađeni u Miliganovom stanu. Pored toga, Bili je unovčavao i Madenove čekove za invalidnost na zajedničkom bankovnom računu.

Nakon hapšenja, Miligan je vraćen u Ohajo i ponovo zatvoren u psihijatrijsku bolnicu. Godine 1988, nakon procene nezavisnog psihijatra koji je zaključio da nije opasan po društvo, pušten je na slobodu. 

Posle nekoliko godina života u Los Anđelesu i Las Vegasu, Miligan se vratio u Kolumbus, u Ohaju, gde mu je sestra kupila kamp-kućicu u kojoj je živeo. Tamo je proveo ostatak svog života slikajući sve dok nije umro od raka 2014. godine, u 59. godini.

Bili Miligan je veći deo svog života proveo u centru veoma publicizovanog i pažljivo ispitanog slučaja koji mu je donosio popularnost i novac. U njegovom slučaju, žrtve njegovog nasilja zanemarivane su i ostavljene po strani.

Pisac Danijel Kiz napisao je knjigu pod nazivom „Umovi Bilija Miligana“ 1981. godine nakon nekoliko meseci intervjuisanja Miligana. Holivud je imao nekoliko pokušaja da adaptira Kizovu knjigu, a proslavljeni režiser DŽejms Kameron napisao je scenario za filmsku verziju ovog događaja, nakon što je provodio vreme sa Miliganom kada je ovaj živeo u Kaliforniji. Planirana adaptacija nikada nije ostvarena jer je Kamerona tužila Sendi Arkara, nosilac prava na adaptaciju, zahtevajući da joj isplati 1,5 miliona dolara, umesto dogovorenih 250.000.

Pored knjige i Netfliksovog dokumentarca, prošlog leta izašla je i mini-serija pod nazivom "The Crowded Room" inspirisana nefikcijskim romanom Danijela Kiza "Umovi Bilija Miligana". Glavnu ulogu u ovom ostvarenju odglumio je engleski glumac Tom Holand, koji se proslavio glumeći Spajdermena.

Holand je nakon završenog snimanja izjavio da će godinu dana da napravi pauzu od glume kako bi se posvetio sopstvenom mentalnom zdravlju. Zvezda Spajdermena, priznao je da je „teško" podneo rad na projektu "The Crowded Room", i da se osećao slomljenim zbog toga.

U intervjuu za TV Ekstra, Holand je rekao da ga je ova uloga podstakla da „istražuje određene emocije koje definitivno nikada ranije nisam iskusio", dok su obaveze van kamere dodale još jedan „nivo pritiska".

U razgovoru za Entertejnment Vikli, dobitnik Bafte je otkrio da je imao „mali slom" pošto nije mogao da se isključi iz lika, i želeo je da se ošiša na ćelavo samo da bi ga se rešio.

- Viđao sam sebe u njemu, ali u mom privatnom životu. Sećam se da sam doživeo mali slom kod kuće i pomislio, obrijaću glavu. Moram da obrijem glavu, jer moram da se otarasim ovog lika. I, pošto smo bili usred snimanja, odlučio sam da ne… Ali nije ličilo ni na šta što sam ranije iskusio - rekao je.

Nikada nije do kraja utvrđeno da li je Bili bio samo vrsni glumac ili je zaista osoba koja pati od retkoh poremećaja. Ovaj slučaj izazvao je mnogo kontroverzi u Sjedinjenim Državama, a njegovom ekranizacijom ovo pitanje postalo je ponovo aktuelno.