NAJTUŽNIJA PRIČA JUGE NJoj je Čola posvetio pesmu "Ona spava"
28.10.2024.
16:31
U STROGOM centru Kruševca dizao se neboder. U njegovoj Kuli B, u stanu na 11. spratu, često se okupljala nekolicina mladića koji su počeli da zagorčavaju život stanarima zgrade. Stanovnicima te zgrade je bilo jasno da je ova grupa problematična i rizična, kako su ih više puta prijavljivali i molili da se ta grupa smiri i skrene pažnju na njihovo ponašanje.
U nedelju uveče, 1. septembra 1974. godine, znajući da kreće nova školska godina, trojica iz društva koja je dolazila u taj stan, napravili su dogovor da namame neku devojku. Nisu precizirali koja devojka je u pitanju, već da bude slučajna žrtva.
Milica Kostić se 2. septembra zaputila u Kruševac, i kako je stigla ranije, rešila je da prošeta gradom. Ne sluteći da će ona biti baš ta žrtva mladića koji su imali pakleni plan.
Mladići su već bili u gradu i pažnju im je privukla lepa devojka, tamne kose, koja je išla sama. Kako su već imali plan, tako su i mladoj Milici prišli. Plan im je bio da devojku zamole za uslugu i namame u stan. Kako je mladić bio lukav a njoj je izgledao bezazleno, pristala je da mu pomogne, ne sluteći da se radi o podmukloj prevari.
Naivna Milica je shvatila da je prevarena kada su se vrata stana u kojem će se odviti pakao, zatvorila. Jedan od mladića je devojku zaključao u spavaćoj sobi, a onda ubeđivao da se skine i ne pruža otpor. Milica se opirala, plakala i ubeđivala momke da je puste rekavši im da je "siromašna", "nevina" i "devojka sa sela".
Iako je Milica vikala i molila, njeno zapomaganje nije moglo da se čuje, jer su mladići pustili glasnu muziku. Namere nasilnika, koje je i sama devojka uvidela, bile su da je onesposobe da pruža otpor da bi potom jedan za drugim nad njom izvršili silovanje.
I pored straha i nezavidne situacije u kojoj se našla, Milica se branila. On je nastavio sa pritiscima na koje je ona reagovala tako što je plakala, naročito kada ju je jedan napasnik udario. Milica je bila uporna da se odbrani na sve moguće načine.
Nasilnicu nisu reagovali na njene molbe, bili su uporni u svojoj nameri. Shvatajući da njeno preklinjanje i molbe neće pomoći, bila je uporna da sačuva svoju čast. Milica se odlučila na nešto krajnje neuobičajeno. Rešena da im ne dozvoli da je obeščaste, iskoristila je trenutak kada je u jednom trenutku ostala sama, skočila je sa jedanaestog sprata kroz prozor.
Kako se ispod zgrade nalazio lokal koji je imao nadstrešnicu, to je devojci spasilo život. Tokom pada telom je zakačila metalnu cev nadstrešnice. Gosti lokala su odmah reagovali i pozvali hitnu pomoć.
Nakon skoka, Milica je u bolnici poživela još dva dana.
Intersovanje javnosti i građana Kruševca za događaj u Rubinovoj kuli bio je velik. Iste večeri na mestu događaja se okupio velik broj građana i zahtevao od nadelžnih najstrožije kazne za počinioce. I narednih dana građani su se okupljali na mestu nesreće, a skoro svi dnevni listovi u zemlji su izveštavali o događaju u Kruševcu, pa je tako interesovanje javnosti za ovaj slučaj poraslo u čitavoj zemlji. Ipak uz sav trud lekara kruševačke bolnice, Milica je usled teške kontuzije organa, preminula u podne 4. septembra.
Milica je sahranjena 5. septembra 1974. godine u rodnom selu Strojincima, a njenoj sahrani je prisustvovalo par hiljada ljudi. Na dan sahrane kruševačke škole su obustavile nastavu, a Skupština opštine Kruševac je obezbedila 30 autobusa za prevoz učenika i građana na sahranu. Po odobrenju episkopa žičkog Vasilija, lokalni sveštenik Miroslav Stefanović je Milici održao opelo. Nasilnici koji su Milicu oterali u smrt bili su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Kako je ovaj slučaj pogodio sve ljude, tako se i poznati pevač Zdravko Čolić, odlučio da posveti pesmu prelepoj Milici.
Veliki hit "Ona spava", upravo je posvetio njoj.
Kako je izgledao njen poslednji dan
- Dogodilo se da 1974. godine naša Milica strada mučeničkom smrću, a bila je jedna plemenita duša, poslušna, vredna. Imala je sve vrline koje krase čoveka. Nastradala je, ali za nas je živa i živeće dok mi postojimo i dokle je sveta i veka - rekao je svojevremeno za "Novosti" kazao prota Milan Kostić, brat od strica Milice Kostić.
Prota Milan primio nas je u dom u Strojincima, kod Brusa, samo nekoliko domaćinstava od rodne kuće njegove sestre Milice. U njoj više niko ne živi. U susednoj su, posle smrti Miličinog rođenog brata Milomira, jula 2019. godine, ostali snaja i bratanac. Strme potkopaoničke staze ukazuju na volju hrabre učenice da iz malog sela osvoji svet znanja. Jedina je u porodici, tada pohađala srednju školu.
- Sećam se njenog poslednjeg odlaska, video sam je tog dana, baš odavde krenula je istim putićem u školu, kao i mnogo puta pre - svedoči prota Milan. - Majka i otac su je ispraćali u školu. Izgledalo je kao da je slutila da će se nešto desiti, okrenula se prema njima i zaplakala je.
Bila je dobar đak, dodaje naš sagovornik. Možda bi, kaže, završila i Medicinski fakultet, postala lekar. Volela je da pomaže drugima, da se druži. Čak tri devojke su iz porodice Kostić krenule Miličinim putem, postale su medicinske sestre i doktorke, požrtvovane medicinarke.
Priča o Milici ne bi bila celovita da se ne istakne njena vera. Zato odlazimo u Parohijsku crkvu Svetog arhangela Gavrila u susednom selu Dupci. Tu je u omalenoj bogomolji - brvnari, krštena je 7. maja, samo dve nedelje po rođenju. Liturgija je služena na dan njene smrti.
- Sve ovo što se dogodilo danas je gest našeg nezaborava za nju, njenu dušu, za njen podvig koji je učinila - rekao je za "Novosti" svojevremeno protojerej Vukman Petrović iz Aleksandrovca, koji je služio liturgiju.
- Svi znamo da je ona nastradala da bi sačuvala svoju celomudrenost i dostojanstvo.
Knjiga i kanonizacija
POSLE skoka kroz prozor iz stana, Milica Kostić je pala pravo na tendu iznad bašte, a potom i na plastičnu stolicu tadašnjeg restorana "Napredak" u Kruševcu. Preminula je dva dana kasnije, ali je smogla dovoljno snage da inspektorima ispriča da se na taj korak odlučila kako bi sačuvala svoju čast. Dan kasnije u Kruševcu su pokrenute neme demonstracije sa više hiljada učesnika, a toliko ih je bilo i na sahrani na groblju u Strojincima. Nasilnici su osuđeni na dugogodišnje kazne zatvora. Milica je, nažalost, bila zaboravljena sve do trenutka kada je studenički arhimandrit Tihon objavio knjigu. Od tada počinju napori za njenu kanonizaciju.