Izvor:Foto: ATA images, Profimedia, Vikipedija/Pudelek

"SRBIN IZ CG, CRNOGORAC U SRB": Voja se u 58. krstio na KiM

Izvor: Nportal

29.11.2024.

19:51

GLUMAC Voja Brajović rođen je 11. maja 1949. godine u Beogradu. Otac Vukota i majka Milisava bili su učesnici Narodnooslobodilačkog rata.

- Moji roditelji bili su mladi revolucionari, antifašisti. Majka se uključila u rat sa 16, otac sa 19 godina. Stariji brat se rodio u Karlovcu. Otac je bio mladi oficir, volio je da misli svojom glavom i to ga je, naravno, koštalo kad je nastupila rezolucija Informbiroa. Smatrao je da je Tito izdao interese radničke klase.

BloombergAdria.com

- Osuđen je kao politički nepodoban, odveden na Goli otok, a kaznu je odležao u Staroj Gradiški… Mama je volela da sve bude lepo. Skoro da nismo imali heba da jedemo, ali smo zato morali da budemo lepo obučeni, sve ‘ko iz Burde’. Imala je čipke na klozetskoj šolji.

- Ona je odredila mene, moj život. Sa četiri godine počeo sam da recitujem po mesnim zajednicama. Imao sam jednu mašinku i jedan glavni hit ”Partizan na straži”. I na ovaj način je htela da pokaže da nismo prokaženi ili antidržavni element. Kad sam krenuo na prijemni ispit sašila mi je košulju i pantalone od teksasa. Znala je da je to moderno, ali nismo mogli da kupimo.

Poreklo

Brajovići potiču iz sela Kosić u Bjelopavlićima.

- Moj otac je dobio prezime tako što je đed Vulo Filipović došao u školu i upisao ga kao Brajovića. Često su to ljudi radili da bi se razlikovali zbog zemljišnih ili matičnih knjiga. Treba da se zna da se u Bjelopavlićima ljudi prepoznaju po ‘veljem ili manjem’ bratstvu. Brajovići su toliko veliki da su, maltene, polupleme. Tako je i u našem mestu porekla, selu Kosić, nadomak Danilovgrada.

BloombergAdria.com

Zbog dominacije Brajovića svako ko je u Kosiću nosio prezime Jovović, Iković, Filipović, Begović, kad je odlazio iz zemlje, upisivao bi u dokumenta – Brajović. Ujedno nije bila retkost da dva rođena brata nose različita prezimena.

Jedan od rođaka mu je fudbaler Zoran Filipović, koji je bio njegov dubler u seriji “Više od igre”. “Zoran je moj striko, četiri godine mlađi od mene.

Bilo mu je devet meseci kad su neki ljudi upali u stan, u Kosmajskoj ulici u Beogradu. Oca Vukotu odveli su na robiju, a majku, brata i njega izbacili napolje.

Detinjstvo

Zbog toga su došli u Valjevo, kod ujaka. Kad se otac, posle četiri godine, vratio iz zatvora, svakodnevno im je čitao narodne pesme, a majka ga je ‘gurala’ da recituje, što mu je prešlo u naviku. Često je boravio i kod očevih, u Crnoj Gori.

- Kao deca išli smo na prelepu planinu Ponikvicu, gde je naš đed izvodio stoku na pašu. Onda se spavalo u kolibama, u jednoj prostoriji od dvadesetak kvadrata, sa ognjištem u sredini. Ležali smo na šušbinama, vrećama punim lišća, nas petnaestak, cela bliža rodbina. I bili smo presrećni! Baba me je vodila iza kuće da mi pokaže krst koji će joj, kad umre, staviti na grob. Ta slika mi se zauvek urezala, kao i one kad me je majka, a imao sam jedva tri godine, vodala sa sobom po Jugoslaviji, da tražimo oca koji je nestao u vrtlogu Informbiroa. Na kraju smo ga našli u Gradišci. Spavali smo kod čuvara groblja, on nas je jedini primio u kuću.

BloombergAdria.com

Da bi ocu dala neki znak da smo živi, majka je u kašu koju mu je preko veze poslala u zatvor stavila i moju cuclu. Jer, mučeći ga, stalno su mu govorili da mu je porodica mrtva, da smo se podavili. Cucla je bila znak da izdrži, zbog nas. To što smo preživljavali je svakako određivalo moju sudbinu. Nas dvojica mali, majka sama, samohrana, a treba da nas zaštiti. Kako? Tako što nas je vodila po priredbama, na njima sam recitovao. Ja na bini, u pravoj partizanskoj uniformi, sa drvenom mašinkom o ramenu, a otac u zatvoru.

Nacionalnost

Srbin iz Crne Gore, Crnogorac u Srbiji.

- Ja sam i crnogorski državljanin, jako se time ponosim. To je po rođenju moga oca, ne mogu da kažem moj uspeh, ali to je nešto čime se ponosim. Kao što se ponosim što sam srpski državljanin. I uvek ću biti u mojoj malenkosti spreman da branim i jedno i drugo.

BloombergAdria.com

O pravoslavlju

- U vreme ministrovanja bio sam nadležan za očuvanje kulturne baštine i kad sam bio u poseti manastiru Visoki Dečani, na Kosovu, veliki čovek i moj prijatelj, vladika Teodosije, pitao me je zašto se ne bih krstio tu u Dečanima? Odgovorio sam da sam star i da sam ateist, a on je dodao: “Pustite vi to. Vi ste božji čovjek, a i Hrist se krstio kad je bio već stariji.

I tako se glumac krstio u 58 godini.

(Kurir)