Zašto Vladeta Jerotić nije imao decu?

Imao je jedan brak sa misterioznom Jelenom koja je umrla 15 godina pre njega. Posle njene smrti Vladeta se nije ženio, nije živeo sa nekom druogm ženom, dane je provodio sam sa svojim knjigama, posećujući razna predavanja...

Međutim, ni Jerotić nije bio svetac i to je uvek isticao. Tako je jednom prilikom priznao da je u mladosti bio zaljubljen u jednu udatu ženu, doduše platonski.

BloombergAdria.com

- Posle jedne ozbiljnije povrede oka i moga prvog "ozbiljnog" zaljubljivanja u jednu udatu ženu, oftalmologa, koja me je divno lečila i izlečila, odlučio sam da studiram medicinu (za koju je, istina, moj otac, odavno, "navijao" - otkrio je Vladeta.

Kao čovek dubokih moralnih uverenja, Jerotić je ovu ljubav doživljavao kao složenu emotivnu situaciju. NJegova moralna načela nisu mu dozvoljavala da tu ljubav razvija dalje od prijateljstva, ali je svakako bila izvor njegove inspiracije. Mnogi koji su ga poznavali kažu da je ta ljubav bila izvor njegovih dubokih razmišljanja o prirodi ljubavi, vernosti i ljudske sudbine.

Kada je oženio Jelenu, njoj je bio posvećen do kraja života, a evo kako je govorio o braku:

BloombergAdria.com

- Citiraću Majndorfa koji kaže da monogamna zajednica muškarca i žene zasnovana na večnoj ljubavi postoji samo kao ideal. Zbog toga svako treba da neguje brak. Nije lako sačuvati ljubav. I nije isto u 50. kao kada ste imali 20 godina. Razvijajte se. Negujmo brak što duže. Šta ćemo bez braka? Trećina Evropljana neće brak, a zašto mladi neće? Zato što su imali loš primer roditelja. Najbolji je negovati ga da doživite zlatnu svadbu.

Ipak, Jelena i Vladeta nisu imali dece i to je tuga koju je naš psihijatar nosio čitav život.

Svojevremeno je istakao da je njegova najveća sreća što je uspeo da prevaziđe svoju najveću tugu – prihvativši činjenicu da nema decu.

Može se reći da je od kolevke pa do groba, Vladeta bio u suštini usamljen čovek jer je i odrastao kao jedinac. Tako je često savetovao parove da imaju više dece:

BloombergAdria.com

- Naravno, već sam za vreme gimnazijskog školovanja lagano otkrivao u sebi, kao i u odnosima sa ljudima, prilične nedostatke i "pukotine" karaktera samo jednog deteta u porodici. I danas smatram da je jedan deo Senke u mojoj ličnosti (kako je Jung nazvao "palog brata" u nama, odnosno inferiorni deo ličnosti) - samo delimično korigovan svesnim uvidom, radom na sebi i povoljnim spoljašnjim uslovima – treba pripisati egoizmu, koji uvek preti da nabuja u jedinca u porodici, nad kojim roditelji preterano lebde i strepe. Otud sam preporučivao većini mojih pacijenata, poznanicima i mlađim prijateljima da imaju više dece, pošto je porodična dinamika u takvim porodicama daleko prirodnija i normalnija, nego tamo gde raste jedna biljka koja će, možda, dati cvet, ali to nikad nije sigurno.

(Still)