СКРАТИО РАТ: Разбио немачке кодове, спасио милионе живота

Алан Тјуринг био је британски математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства — направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе – сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.

Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у Националној физичкој лабораторији, а 1947. године је прешао у Универзитет у Манчестеру да ради, углавном на софтверу, на манчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.

Током Другог светског рата, Тјуринг је радио у Блечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шеф Хут-а 8 (Kолибе 8), одељења задуженог за немачку морнарицу.

Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке „Енигме“, машине за шифровање радио-телеграфских порука, која је употребљавана за време Другог светског рата од стране Вермахта. 

BloombergAdria.com

Године 1952, Тјуринг је осуђен за дело „велике непристојности” пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру. Био је послат на хормонску терапију, а две године касније је пронађен мртав након што је појео јабуку напуњену цијанидом. Његова смрт се сматра самоубиством.

Образовање

Као веома млад је показивао много више него што се очекује од детета његових година, а постоји и прича се да је научио да чита за три недеље, а и као јако млад је показивао интересовање за бројеве. Тјурингова наклоњеност математици и хемији му није донела поштовање професора у Шерборну, пошто се код њих учење заснивало на општем образовању. Време проведено у Шеброну и у пратећем интернату у великој мери ће обликовати његова будућа лична и професионална интересовања и домете. У школи се неговало класично образовање, али ипак већина наставника и други ученици су му се дивили због талента за природне науке и храбрили су га да настави у том смеру.

Већи део 1937. и 1938. године је провео на Универзитету Принстон, где је 1938. и добио диплому. Вратио се 1939. године у Кембриџ, где је код познатог аустријско-британског филозофа Лудвига Витгенштајна похађао часове о фундаменталној математици.

BloombergAdria.com

Други светски рат и разбијање нацистичких кодова

У току Другог светског рата, Тјуринг је био најзаслужнији за разбијање немачких шифара, радећи у Блечли парку. Радио је на разбијању „Енигме“ и Лоренца СЗ 40/42, и једно време је био шеф одељења Хут 8.

Од 1938. године Тјуринг је радио у Британској организацији за разбијање шифара (GCCS). Радио је на проблему немачке машине, „Енигма“. Дана 4. септембра 1939. године, дан пошто је Енглеска објавила рат Немачкој, Тјуринг је прешао у Блечли парк, штаб GCCS-а за време Другог светског рата.

BloombergAdria.com

Дана 19. фебруара 1946. године је презентовао је дизајн првог рачунара у Британији – Automatic Computing Engine. Иако га је дизајнирао, ACE је извршио први програм тек 10. маја 1950. године, и то у Тјуринговом одсуству, јер је он тада био у Кембриџу. Године 1949, је постао директор рачунарске лабораторије, Манчестерског Универзитета, и радио је на софтверу једног од првих правих рачунара, Манчестерском Марку I. Радио је и на проблему вештачке интелигенције, и представио је експеримент познат као Тјурингов тест.

Године 1948, је писао шаховски програм за рачунар који још увек није постојао, тако да је 1952. године сам симулирао програм, који је једном победио и једном изгубио меч.

BloombergAdria.com

Енигма

Упоредо са оружаним сукобима на земљи и небу који су почели 1. септембра 1939. године нападом Немачке на Пољску, ван очију јавности води се једнако важан, тихи рат. Годинама уназад, пољска обавештајна служба заједно са француским и британским обавештајцима зна за „Енигму“, машину за шифровање порука која ће задавати муке савезницима. Енглеска влада одмах по избијању рата окупља тим обавештајаца и криптоаналитичара у Владиној школи за кодове и шифре у Блечли парку у околини Лондона. Тајни пројекат Ултра предводи Алан Тјуринг. За само неколико недеља, Тјуринг, уз помоћ колеге математичара Гордона Велчмана, успева да конструише електромеханички криптоаналитички уређај, такозвану Бомбу за разбијање шифри „Енигме“.

BloombergAdria.com

Физичко срце „Енигме“ били су ротори који су се окретали различитим брзинама, а сваки од њих је могао да се нађе у 26 различитих положаја. У случају најједноставније „Енигме“, постојала су три ротора, те је стања у којима су ротори могли да се нађу заједно било 263 =17576. Поморске „Енигме“ имале су и до осам ротора. За тумачење поруке послате једном „Енигмом“, оператер са друге стране је морао да има истоветну машину и да зна почетну поставку машине, коју су Немци мењали на сваких месец дана. Ситуацију је компликовало што се са сваким притиском дугмета тастатуре код мењао, тако да неко слово – на пример а – у првом притиску даје једно слово, а у другом неко друго слово: дакле, два слова „а“ у једној речи неће бити замењена истим словом. Промена кода након притиска слова се остваривала тиме што се мењала позиција ротора. Војне „Енигме“ су имале и прекидачку таблу на којој су се слова упаривала, тако да су слова у паровима мењала место приликом кодирања – на пример, „а“ би заменило место са „м“ – што је додатно компликовало ситуацију.

„Енигма“ је имала слабе тачке. Једна је била то што дато слово никад није било кодирано истим тим словом – на пример, ако бисмо притисли „а“ на тастатури, никада не бисмо као његову шифровану замену добили „а“. Други извор рањивости било је то што су се неке фразе понављале – најчешће оне које су се тицале метеоролошких околности. Конкретније, Немци су свако јутро слали метеоролошки извештај.

BloombergAdria.com

Тјуринг је свој дизајн Бомбе базирао на логичкој контрадикцији – тражено стање, односно поставка за кодирање није могло да резултира тиме да се једно слово мења тим истим словом. Дакле, Бомба је трагала за тачним поставкама односно кодом, и одбацивала оне поставке које су давале исто слово за дато слово. Већина могућих поставки је била контрадикторна, те су их одбацивали, па је остајало само неколико које је имало смисла детаљно проверити.

Тјуринг је успео, 1941. године, захваљујући средствима за која је апеловао директно Черчилу, да направи Бомбу за компликовану поморску „Енигму“.

Нешто касније, 1942, Тјуринг развија технику духовито названу турингизмус, која ће бити основа за конструисање Колоса, првог дигиталног програмабилног рачунара, намењеног разбијању нацистичких Лоренцових шифри. Бомба и Колос су немачким снагама задале ударац који је језичак победе неповратно померио на страну савезника.

Стручњаци верују да је Тјуринг, као и бројни други разбијачи шифри у Блечли парку, можда скратио рат за чак две године, а самим тим и сачувао више милиона живота.

BloombergAdria.com

Живот после Другог светског рата

Тјуринг је био хомосексуалац, када је то било незаконито у Енглеској, и представљано као ментална болест. Осуђен је јер је био у вези са Арнолдом Марејом, и био је подвргнут терапији примања естроген инјекција, што је трајало годину дана. То је, у ствари, значило и престанак његовог рада. Године 1954. умро је од тровања цијанидом, јер је појео јабуку у коју је био убризган цијанид. Његова смрт је проглашена самоубиством.

Осуда за „тешко недолично понашање” је повучена и њега је, 24. децембра 2013. године, постхумно помиловала краљица Елизабета II. Алан Тјуринг је тек четврта особа од 1945. године, која је у Уједињеном Краљевству добила краљевско помиловање.

Године 1941. Тјуринг ће запросити Џоун Кларк која је била део криптографске екипе у Блечли Кларку. Џоан ће пристати, али Тјуринг ће јој убрзо признати своју хомосексуалну оријентацију и рећи да ипак не може да допусти да се венчају. Кларкова, по сопственим речима, није била изненађена тим признањем и остаће његов близак пријатељ све до Тјурингове смрти

Од 1966. године Асоцијација за рачунарство додељује Тјурингову награду за рачунарска достигнућа. Сматра се да је та награда у свету рачунара једнака са Нобеловом наградом. У Манчестеру, у граду у којем је радио до краја свог живота, се одржавају разне почасти у име Тјуринга. Једна од улица у Манчестеру је 1994. године названа по Тјурингу (Alan Turing Way).

BloombergAdria.com

Статуа Тјурингу је откривена у Манчестеру 23. јуна 2001. године у Саквил парку, између Манчестерског универзитета и улице Канал.

Одлучено је да се његов лик нађе на новчаници од 50 фунти од 2021. године.

Неколико филмова је инспирисано животом и делом Алана Тјурнинга, а најпознатији је Игра опонашања (Тhe Imitation Game) са Бенедиктом Камбербачом у улози Тјурнинга. Поред њега у филму играју и остала велика имена британске кинематографије - Кира Најтли која тумачи лик Џоун Кларк, Марк Стронг, Чарлс Данс, и многи други.

Иначе, почетком априла 2025. у 102. години живота преминула је Шарлот Бети Веб, једна од последњих живих разбијачица кодова која је радила у славном Блечли Парку. Овако је она говорила о Тјурнингу:

- Не сећам се да сам лично упознала Алана Тјуринга, који је славно разбио шифру „Енигме“, али га се сећам као сиромаха који је имао астму и возио се бициклом на посао са гас маском на глави – открила је она у једном интервјуу.

- Никада нисам схватила до краја колико је мој рад био битан, све док нисам чула приче о његовој важности - рекла је Бети о свом тајном задатку у Блечли Парку.

BloombergAdria.com

Средином 1970-их са неких докумената у Блечли парку скинута је тајност, али Бети није говорила о свом искуству све до 1990-их када је позвана да одржи говоре.

- Одједном сам схватила да сам слободна и да више не морам да бринем. Али никада нисам могла да кажем родитељима, јер су умрли пре 1975. године, а мој муж није био посебно заинтересован - рекла је једном приликом Бети која је постала својеврсни амбасадор Блечли парка и одржала више од 200 позваних говора током тридесет година, а своја сећања објавила у књизи „Нема више тајни“.

Свој 100. рођендан прославила је у Блечли Парку, где је организован специјалан догађај, а пред крај живота била је позвана на крунисање краља Чарлс III.