ТИТО МУ ДАО ОВО Павелићев брат градио на топ локацијама у Бг

Неки од њих знали су да је ову зграду, данас заштићени споменик културе, пројектовао један од најпознатијих београдских архитеката Милан Злоковић.

А скоро нико не зна да је инвеститор ове зграде био Јосиф Шојат, брат усташког поглавника Анте Павелића.

Уз презиме Шојат се у данашњој српској стручној литератури, наводи име Јосиф, онако како је написано у његовој пријави боравка београдској полицији из 1924. године. Међутим у каснијим пријавама, из 1932. и 1936. године, уместо Јосиф пише Јосип што се може видети из података који се чувају у Историјском архиву Београда.

Јосифова мајка Антонија, рођена Павелић, била је рођена сестра Михаела Павелића, оца усташког поглавника Анте Павелића.А девојачко име Павелићеве мајке Марије било је Шојат, тако да су ове две породице биле очигледно повезане родбинским односима генерацијама уназад.

На основу картотеке београдске полиције, пријаве боравка, Јосиф Шојат рођен је 1887. године у Дрежници а имао је два брата, Милана и Петра, која су такође живела у Београду. У Србију се доселио пре Првог светског рата што се види из извода из књиге венчаних католичке цркве у којој се наводи да је 1913. године склопио брак са Ерминијом Мерли, која је рођена на Сицилији. У црквеним (католичким) књигама се наводи да су Јосиф и Ерминија тада били становници села Мала Иванча код Београда.

BloombergAdria.com

Њих двоје су имали четворо деце која су се родила између 1914 – 1921. године у Горњем Милановцу и то Ванду, Маргиту, Антонију и Јосифа.

Јосиф Шојат је током двадесетих и тридесетих година прошлог века био један од водећих грађевинских предузимача у Београду. Најпознатији је био по згради у улици Краља Милутина чији је био инвеститор и грађевинар, а коју је пројектовао чувени Злоковић. Али, и не само по њој…

BloombergAdria.com

Та зграда на садашњој адреси Краља Милутина 33 и данас се сматра једном од најлепших грађевина предратног Београда јер је у њену архитектуру Злоковић унео медитерански дух, начинивши неколико потеза нетипичних за дотадашњу београдску архитектуру.

У Историјском архиву Београда сачуван је захтев Јосипа Шојата (како се на њему потписао) од 9. септембра 1926. године Грађевинском одбору града Београда у коме тражи ”одобрење планова за нову зграду коју би зидао на свом имању у Краља Милутина бр. 57” (данас 33). Дозвола је издата, а кућа брзо саграђена па је архитекта Милан Злоковић већ 6. јула 1927. године издао Уверење коме стоји да је ”нова зграда г. Јосипа Шојата у Краља Милутина ул. бр. 57 започета 1. октобра 1926. године а завршена 6. јула 1927. године по одобреним плановима и свим прописима грађевинског закона”.

Истог дана Јосиф (како се потписао на овом захтеву) Шојат подноси Грађевинском одбору Општине Београдске молбу да изврши преглед његове нове зграде и прилаже уверење о извршеној канализацији, уверење о регулацији и уверење надзорног инжењера односно архитекте Милана Злоковића који је био надзорни орган.

Шојат је 1935. године подигао у Бранковој улици број 14 своју најамну зграду према пројекту такође знаменитих архитеката Петра и Бранка Крстића, у којој је живела његова породица.

BloombergAdria.com

Избор ове улице за изградњу зграде показује колико је Шојат био предузимљив јер је она добила на значају изградњом Моста Витешког краља Александра Ујединитеља годину дана раније које спојио стари Београд и Земун.

Тада је пробијена Бранкова улица која се раније завршавала на гребену изнад реке и имала скретање, код кафане ”Златан коњ”, у Поп Лукину улицу.

Шојат је са браћом Крстић почео сарадњу још 1929. године на згради у Влајковићевој улици број 16. Улаз у ову стамбену зграду сматра се уметнички једним од најоригиналнијих решења. Жлеб за два крила израђен је у дуборезу с низом женских фигура. С обзиром на то да је Живојин Лукић радио рељефе за зграду може се претпоставити да је он аутор и овог дубореза. На вратима је такође сачувана месингана таблица с двојезичним натписом „Гурај/Poussez“.

Јосип Шојат је такође саградио две зграде у Ранкеовој 12-14 као и објекат у Проте Матеје 25 на углу са Његошевом улицом.

BloombergAdria.com

У Историјском архиву Београда чува се захтев Јосифа Шојата из 1935. године Народној банци за кредит и извештај одељења за ризик банке из кога се види шта је све радио и поседовао брат Анте Павелића у нашем граду.

У извештају се наводи да ”именовани поседује локомобиле, пумпе, грађевинске машине и то у вредности око око 500.000 динара”. ”Са банкама не ради, сем са Народном банком Краљевине Југославије, код које ужива искоришћен редован кредит од 500.000 динара. Код Поштанске штедионице поседује активан рачун. Именовани гради за себе стамбену зграду у Бранковој улици 14 велику кућу која ће да вреди око Дин. 2,500,000. Кућу гради сопственим средствима. Кућа има 4. спрата, те се налази већ под кровом. Непокретност је укљижена под бр. 11217 (тапија) од 16.7.1934. године ”пише у извештају, а потом се анализира шта Јосиф још поседује од имовине.

Од 1927. године има он у Ужицу аутоматски млин, ваљалицу за сукно и машину за чешљање вуне, са којим пословима ради на мало и велико. У Ужицу поседује два магацина и два одељења (за влачару и чешљару) и једну двоспратну кућу. Кућа вреди око Дин 160.000 док млин са околним земљиштем и споредним зградама око Дин 600.000.

Констатовано да је Шојат у 1933-34. години изводио велике радове за француску фирму „Батигноле“ ”у предрачунској вредности од Дин 40.000,000 при чему је зарадио Дин 7-8,000.000”. ”Главни радови за ту фирму су били: пруга Београд – Ресник, тунела на Топчидеру, надвожњак у Раковици, дворска гаража на Кошутњаку, зграде жељезничке станице у Кнежевцу, Кијеву и Раковици и Кошутњаку, цеста у Маршала Пилсудса, пут код кланице и тунел у Дубровачкој улици."

Шојат поседује и плац у Космајској улици који избија на Обилићев венац одмах до хотела Мажестика. Овај плац вреди 500.000 дин, даље поседује Шојат имање у Раковици које вреди 150.000 дин, док његова супруга Ерминија поседује имање код Топовских шупа које вреди 200.000 дин, детаљно је описана Шојатова имовина коју је банка проценила на ”8-10,000.000 динара”.

Шта се догодило са Јосифом Шојатом после окупације Југославије када је његов брат постао поглавник злогласне Независне државе Хрватске непознато је али њему се након априла 1941. године у нашем граду губи сваки траг.

Његова супруга Ерминија, после кратког боравка вратила се из Загреба у Београд да би 1942. године прешла у Земун, који је у то време део НДХ. Нема података да су се њих двоје било када касније вратили у Београд.

Међутим, у Историјском архиву Београда чува се пријава ратне штете од 18. септембра 1945. године за зграду у Бранковој 14. Пријаву је поднео извесни Добросављевић Милан у име и за рачун ”Шојат Ерминије и Јосифа”. У пријави се наводи да брачни пар Шојат живи у Загребу у улици Кулина Бана 12 као и да су ”хрватске националности”.

Наводи се да је зграда оштећена у ”током бомбардовања 1941. и 1944. године”. У бомбардовању 1941. године зграда је ”услед малих бомби у непосредној близини и детонације разорних зрна претрпела квар (оштећење) у томе: што су попуцала сва стакла на згради у целости као и стаклени излози на локалима”. Констатује се да је су оштећења поправљена у мају 1941. године, као и да су трошкови 120.000 динара. Зграда је други пут оштећена у савезничком бомбардовању 1944. године.

BloombergAdria.com

Занимљиво је да је брачни пар Шојат тражио да им нова југословенска власт на чијем је челу био Јосип Броз Тито надокнади и изгубљену добит у окупацији.

Из документације се види да је Комисија за ратну штету прихватила захтев брачног пара Шојат и 2. маја 1946. године одобрила да им се исплати целокупан тражени одштетни захтев у износу од 388.000 динара.

На који начин је Павелићев брат добио овај новац није познат.

Калдрма