Ведрана Рудан у својој најновијој колумни под насловом "Јесмо ли људско смеће?", објављеној на њеном званичном сајту, бескомпромисно се обрачунава с актуелним дешавањима у Гази, осудом света и, посебно, тишином грађана Хрватске.

Жртве су постале крвници

Кроз лични и политички набој, Руданова се дотиче геноцида, ћутања света и одговорности појединца, не штедећи никога – ни Израел, ни Запад, ни оне који ћуте. 

Она указује на лицемерје међународне заједнице, као и на опасност поистовећивања свих Јевреја са злочинима које чине израелски екстремни политичари. Руданова цитира и познате јеврејске интелектуалце, попут Монија Овадие и Гидеона Левија, који јасно разликују ционисте од Јевреја и упозоравају на пораст фашизма под плаштом одбране државе.

"Невероватно је нама који смо одрасли на гледању филмова о холокаусту и ишчитавању "Дневника Ане Франк" да су потомци Хитлерових жртава постали гори од есесоваца, али чињеница јесте да се то догодило. Кољу дечицу, изгладњују несрећне људе, убијају их немилице, планирају коначно решење, желе Газу да претворе у ‘оазу’." 

"Дај човеку моћ, лову, оружје, дај му гладног, немоћног противника који има нешто што жели да му отме и видећеш како се преко ноћи некад жртва претвара у злочинца који је у стању да рашчеречи бебу у име ‘правде’."

Газа гори, Хрватска се чешља

У посебном делу колумне, Рудан се осврће на Хрватску, изражавајући разочарање због потпуне апатије нације. Док се свет буни, у Хрватској готово нико не реагује. Помиње једино редитеља Ненада Пуховског и глумца Леона Лучева као усамљене гласове разума.

Критикује премијера Андреја Пленковића због политичке сервилности и потпуног изостанка емпатије, а грађанима поручује да се "ваљају у властитим г*внима, јер им је ту топло и сигурно". 

Руданова се не зауставља на анализи друштва – она позива на буђење. Њена порука је јасна и брутална: погледајте сопствену децу и замислите да нестану у трену, као што нестају палестинска. 

Јер ћутање, пише она, није неутралност – оно је саучесништво. И колико год њене речи биле грубе, питање које оставља читаоцу одзванја дуго након читања: "Где сте били док су ционисти клали у име своје похлепе и злоће?"