Пленковић је на отвореном делу седнице Владе о Одбору за мир, који је иницирао амерички председник Доналд Трамп, рекао да Хрватска цени позив, али да му не може приступити у овом тренутку.
- Након темељне анализе, уз заиста захвалност и чињеницу да високо ценимо позив председника Трампа да се Хрватска прикључи раду Одбора за мир у контексту његових напора и америчке администрације који су довели до прекида крвопролића у Гази, те његов свеобухватни план за окончање сукоба у Гази, који је задобио широку подршку међународне заједнице и у складу са тим резултирао доношењем одговарајуће резолуције Савета безбедности - рекао је Пленковић.
Фото: Профимедиа
Пленковић је нагласио да су Хрватска и друге земље детаљно размотриле "све до сада познате аспекте оснивања и предвиђеног модалитета деловања Одбора за мир, као и његове међународно-правне и финансијске импликације". Додао је да је о ставу Владе разговарао и с председником Републике.
- Иако у садашњем облику Одбора за мир приступање Хрватске није оствариво, ми остајемо предани подршци укупним напорима стабилизације стања на Блиском истоку те политичком процесу преговора између Израела и Палестине. Подсећам да смо до сада упутили значајну хуманитарну помоћ, те да смо у сталној дипломатској комуникацији и с израелским и с палестинским званичницима - рекао је Пленковић.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
У том контексту премијер је истакао и "специфично хрватско постконфликтно искуство" које већ у великој мери дели и с Украјином.
- Спремни смо да поделимо та знања и у контексту мировних напора на Блиском истоку. Стога ћемо у сарадњи с америчким и европским партнерима допринети укупним напорима спровођења свеобухватног плана председника Трампа за окончање сукоба у Гази и спровођења резолуције Савета безбедности 2803 - закључио је Пенковић, пренели су хрватски медији.
Милардовић: Трампов Одбор за мир је задужбина Вита Корлеонеа
Политички аналитичар и професор Анђелко Милардовић је оценио да је одлука Хрватске да не прихвати Трампов позив разумна и политички одговорна одлука јер би улазак у Трампову иницијативу представљао озбиљан политички и стратешки ризик.
- Постојао је велики ризик пристанка и добро је да је Хрватска тај ризик отклонила јер би уласком у, како сам то назвао, задужбину Вита Корлеонеа, Хрватска директно учествовала у деконструкцији међународних институција и УН - рекао је Милардовић, гостујући на ХРТ-у.
Милардовић упозорава да би се уласком Хрватска укључила у наставак, како каже, поретка хаоса који је инаугурисан актуалном америчком политиком. Додаје како иза Трампове иницијативе стоји јасна идеолошка агенда.
Фото: Профимедиа
- Та иницијатива за формирање задужбине Вита Корлеонеа долази из америчких ултраконзервативних кругова, из кругова који заговарају амерички национализам, традиционализам, религију и супремацију Америке у свету - навео је Милрадовић.
Нагласио је да, иако је статус УН већ дуже време пољуљан и дискутабилан, то не значи да се проблем решава оснивањем паралелних структура које додатно слабе међународни поредак.
Говорећи о ширем геополитичком контексту, Милардовић сматра да се Европа налази у преломној фази.
- Дошло је време одрастања Европе. ЕУ мора постати самосталнији субјект у креирању властитих политика, укључујући одбрамбену политику. То не значи прекид односа са САД, него редефинисање односа моћи.
Подсетио је да САД све отвореније поручује како Европа мора сама финансирати своју сигурност, док се истовремено заоштравају политички и трговински односи. Милардовић се осврнуо и на информације према којима би чланство у тој иницијативи било повезано с великим финансијским издвајањима.
- Према неким изворима, чланство се мери у милијардама долара. Улазак би значио куповину сигурности и лојалности, својеврсно `љубљење руке Виту Корлеонеу`, што сматрам погрешним путем - рекао је Милардовић.
Додао је да је добро што водеће европске земље нису приступиле таквом концепту.
Говорећи о учинцима доласка Доналда Трампа на власт у САД, Милардовић се осврнуо и на положај Хрвата у Босни и Херцеговини. Оценио је да америчка политика у БиХ мора балансирати интересе три конститутивних народа, те да је мало вероватно да ће се Вашингтон дугорочно и отворено сврстати уз само једну страну.
Фото: Профимедиа
- Реч је о политичкој сложеници с три актера и свако јаче нагињање према једном аутоматски изазива реакцију друга два. Зато сумњам да би САД до краја и активно стао на једну страну - рекао је.
Додао је да иза сваког од тих актера стоје шири међународни интереси, али и да је видљиво како се с променом администрације убрзавају конкретни договори, посебно онде где су у питању енергетски пројекти.
Милардовић је нагласио да се у новом америчком приступу БиХ и регији све мање говори о идеологији, а све више о интересима. `Паре су на столу`, додао је истичући да је енергетика кључни мотив.
У том је контексту упозорио на јасне контуре Трампове енергетске политике.
- Трамп је поручио ветру и сунцу довиђења. Не можете извозити ни ветар, ни сунце. Фокус се враћа на класичне изворе енергије, укључујући и нуклеарну енергију. Обновљиви извори нису нестали, али више нису у првом плану - казао је он.
Фото: Профимедиа
Додао је да је такав заокрет у великој мери компатибилан с променама које се догађају и у европским енергетским политикама.
Говорећи о Украјини, Милардовић је упозорио да ултимативни захтеви нису добар приступ.
- Украјина ће, на крају, морати да задовољи све критеријуме од борбе против корупције до поштовања људских права.
Казао је да се у рату, након разарања, увек отвара питање обнове - у коју потом улазе банке, корпорације и финансијске институције. Притом се позвао на искуства из Ирака.
БОНУС ВИДЕО:
