Plenković je na otvorenom delu sednice Vlade o Odboru za mir, koji je inicirao američki predsednik Donald Tramp, rekao da Hrvatska ceni poziv, ali da mu ne može pristupiti u ovom trenutku.
- Nakon temeljne analize, uz zaista zahvalnost i činjenicu da visoko cenimo poziv predsednika Trampa da se Hrvatska priključi radu Odbora za mir u kontekstu njegovih napora i američke administracije koji su doveli do prekida krvoprolića u Gazi, te njegov sveobuhvatni plan za okončanje sukoba u Gazi, koji je zadobio široku podršku međunarodne zajednice i u skladu sa tim rezultirao donošenjem odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti - rekao je Plenković.
Foto: Profimedia
Plenković je naglasio da su Hrvatska i druge zemlje detaljno razmotrile "sve do sada poznate aspekte osnivanja i predviđenog modaliteta delovanja Odbora za mir, kao i njegove međunarodno-pravne i finansijske implikacije". Dodao je da je o stavu Vlade razgovarao i s predsednikom Republike.
- Iako u sadašnjem obliku Odbora za mir pristupanje Hrvatske nije ostvarivo, mi ostajemo predani podršci ukupnim naporima stabilizacije stanja na Bliskom istoku te političkom procesu pregovora između Izraela i Palestine. Podsećam da smo do sada uputili značajnu humanitarnu pomoć, te da smo u stalnoj diplomatskoj komunikaciji i s izraelskim i s palestinskim zvaničnicima - rekao je Plenković.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
U tom kontekstu premijer je istakao i "specifično hrvatsko postkonfliktno iskustvo" koje već u velikoj meri deli i s Ukrajinom.
- Spremni smo da podelimo ta znanja i u kontekstu mirovnih napora na Bliskom istoku. Stoga ćemo u saradnji s američkim i evropskim partnerima doprineti ukupnim naporima sprovođenja sveobuhvatnog plana predsednika Trampa za okončanje sukoba u Gazi i sprovođenja rezolucije Saveta bezbednosti 2803 - zaključio je Penković, preneli su hrvatski mediji.
Milardović: Trampov Odbor za mir je zadužbina Vita Korleonea
Politički analitičar i profesor Anđelko Milardović je ocenio da je odluka Hrvatske da ne prihvati Trampov poziv razumna i politički odgovorna odluka jer bi ulazak u Trampovu inicijativu predstavljao ozbiljan politički i strateški rizik.
- Postojao je veliki rizik pristanka i dobro je da je Hrvatska taj rizik otklonila jer bi ulaskom u, kako sam to nazvao, zadužbinu Vita Korleonea, Hrvatska direktno učestvovala u dekonstrukciji međunarodnih institucija i UN - rekao je Milardović, gostujući na HRT-u.
Milardović upozorava da bi se ulaskom Hrvatska uključila u nastavak, kako kaže, poretka haosa koji je inaugurisan aktualnom američkom politikom. Dodaje kako iza Trampove inicijative stoji jasna ideološka agenda.
Foto: Profimedia
- Ta inicijativa za formiranje zadužbine Vita Korleonea dolazi iz američkih ultrakonzervativnih krugova, iz krugova koji zagovaraju američki nacionalizam, tradicionalizam, religiju i supremaciju Amerike u svetu - naveo je Milradović.
Naglasio je da, iako je status UN već duže vreme poljuljan i diskutabilan, to ne znači da se problem rešava osnivanjem paralelnih struktura koje dodatno slabe međunarodni poredak.
Govoreći o širem geopolitičkom kontekstu, Milardović smatra da se Evropa nalazi u prelomnoj fazi.
- Došlo je vreme odrastanja Evrope. EU mora postati samostalniji subjekt u kreiranju vlastitih politika, uključujući odbrambenu politiku. To ne znači prekid odnosa sa SAD, nego redefinisanje odnosa moći.
Podsetio je da SAD sve otvorenije poručuje kako Evropa mora sama finansirati svoju sigurnost, dok se istovremeno zaoštravaju politički i trgovinski odnosi. Milardović se osvrnuo i na informacije prema kojima bi članstvo u toj inicijativi bilo povezano s velikim finansijskim izdvajanjima.
- Prema nekim izvorima, članstvo se meri u milijardama dolara. Ulazak bi značio kupovinu sigurnosti i lojalnosti, svojevrsno `ljubljenje ruke Vitu Korleoneu`, što smatram pogrešnim putem - rekao je Milardović.
Dodao je da je dobro što vodeće evropske zemlje nisu pristupile takvom konceptu.
Govoreći o učincima dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, Milardović se osvrnuo i na položaj Hrvata u Bosni i Hercegovini. Ocenio je da američka politika u BiH mora balansirati interese tri konstitutivnih naroda, te da je malo verovatno da će se Vašington dugoročno i otvoreno svrstati uz samo jednu stranu.
Foto: Profimedia
- Reč je o političkoj složenici s tri aktera i svako jače naginjanje prema jednom automatski izaziva reakciju druga dva. Zato sumnjam da bi SAD do kraja i aktivno stao na jednu stranu - rekao je.
Dodao je da iza svakog od tih aktera stoje širi međunarodni interesi, ali i da je vidljivo kako se s promenom administracije ubrzavaju konkretni dogovori, posebno onde gde su u pitanju energetski projekti.
Milardović je naglasio da se u novom američkom pristupu BiH i regiji sve manje govori o ideologiji, a sve više o interesima. `Pare su na stolu`, dodao je ističući da je energetika ključni motiv.
U tom je kontekstu upozorio na jasne konture Trampove energetske politike.
- Tramp je poručio vetru i suncu doviđenja. Ne možete izvoziti ni vetar, ni sunce. Fokus se vraća na klasične izvore energije, uključujući i nuklearnu energiju. Obnovljivi izvori nisu nestali, ali više nisu u prvom planu - kazao je on.
Foto: Profimedia
Dodao je da je takav zaokret u velikoj meri kompatibilan s promenama koje se događaju i u evropskim energetskim politikama.
Govoreći o Ukrajini, Milardović je upozorio da ultimativni zahtevi nisu dobar pristup.
- Ukrajina će, na kraju, morati da zadovolji sve kriterijume od borbe protiv korupcije do poštovanja ljudskih prava.
Kazao je da se u ratu, nakon razaranja, uvek otvara pitanje obnove - u koju potom ulaze banke, korporacije i finansijske institucije. Pritom se pozvao na iskustva iz Iraka.
BONUS VIDEO:
