У суботу је црвено слово, велики празник

Овај дан се обележава у славу часног крста, а један од најважнијих обичаја јесте установљен пост.

Пост подразумева две фазе - духовни и телесни. Духовни пост, који је и значајнији од телесног представља уздржање од лоших мисли и дела, већ вежбање љубави, мира, слоге и стрпљења.

Телесни пост се односи на избегавање намирница животињског порекла, као и уља, верници углавном практикују пост на води.

У неким крајевима Србије постоји веровање да се на Крстовдан једу грожђе и хлеб. Период поста подразумева труд да се стекне унутрашњи мир, али и чишћење и тела и душе.

За овај празник се везује узречица још из старих дана која гласи - "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости!".

Поред празника, на овај дан се практикује и молитва. Избегавају се физички послови, али не да се не би радило, већ да би људи током дана имали времена за молитву.

На зимски Крстовдан се свети водица, а и на јесењи, према обичају треба у дом унети освештан босиљак, биљку за која се верује да штити дом од негативне енергије и симболизује мир. За Крстовдан треба јести грожђе, јер је ово воће симбол слатке победе, плодности и обиља, а сматра се да они који га на овај празник једу привлаче срећу и обиље. Још један обичај задржао се до данас, а то је да на Крстовдан треба вратити све дугове.

(Еспресо)