Празник је установљен годину дана после Првог васељенског сабора у Никеји, који је одржан 326. године. Слави се увек 14. септембра по старојулијанском (27. септембра по грегоријанском и новојулијанском) календару.
За овај празник везују се бројни обичаји.
Раније су се људи држали правила поста на овај дан. У неким селима одржавају се вашари на којима се приређују прва гозбе са печењем, што је у потпуној супротности са постом. Највећи крстовдански вашар у Горњој Пчињи приређује се у Радовници, испод цркве поред реке Пчиње. Људи рано долазе да продају и купују стоку, све до подне, а од подне долазе они који желе да се виде, да буду виђени и да се просветле. Остаје докле ко може.
Фото: Rusi Rusev / Alamy / Profimedia
Старији је обичај да се на овај дан стока премазује катраном у знаку крста да би се заштитила од болести. У народу се верује да се на Крстовдан све змије повуку на починак и да их од тада више нема. Оне које се не повуку значи да се грешне и да их земља не прима, јер су вероватно ујеле човека. Такве змије ваља убити.
Прочитајте још
У свим селима исплаћују пољаке, који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено о Ђурђевдану.
За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.
Једно од најважнијих веровања за празник везано је и за предсказање времена: Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна, ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме. Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму. Грмљавина о Крстовдану предсказује плодну годину, после топлог и сувог септембра предстоји хладан и кишовит октобар. Септембарска киша – злато њивама, отров виноградима.
– Што „не скува“ август, „скуваће“ септембар.
– Какав септембар, такав и март.
– Ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако је ведар, биће сувомразице.