"Насикирао сам се, Сејдо, не што је узео 9.000 марака..."

Халид Бешлић, којег је волела цела бивша Југославија, не само због ванвременских хитова које је отпевао већ и због своје огромне и добре душе, остаће вечно упамћен као велики човек, баш како је и желео. 

Био је један од највећих хуманитараца на јавној сцени који је избегавао да говори о својим донаторским и хуманитарним гестовима, то сад други чинили за њега. Како смо писали, легендарни певач годинама је помагао народну кухињу, а да о томе нико није знао, све док једног дана није дошла инспекција. 

BloombergAdria.com

После његове смрти, друштвеним мрежама круже приче о њему, о његовој доброти и великим срцем и скоро су невероватне за овај наш данашњи свет да могу да се сврстају у легенде. И да се није десило како људи препричавају, свакако личи да би тако нешто Халид и урадио.

У целости преносимо причу коју сви шерују и за коју сви верују да је истина: 

- Не желим писати жалопојке о њему. Ни он то не би волио. Желим испричати само један примјер који нам је Сејда причала о Халиду. Већина зна да је Халид једно вријеме имао бензинску пумпу у Семизовцу и хотел поред ње.
Прича Сејда: Каже дошао Халид једном насикиран кући, фали у пазару 9.000 марака. Касније се установило да је тај новац узео неки Заим, радник на пумпи, којег су обоје добро познавали као поштеног и вриједног човјека.
Шта ће Сејда, покушава да га утјеши: „Хајде, нема везе Халиде, проћи ће то некако…“
И тако то прође.

Каже Сејда иду они сљедеће седмице опет на пумпу у Семизовац, она и Халид. Излазе из аута, а Заим ради, точи гориво као и обично. Сејда изненађена пита:

„Па ево Заима, Халиде, ради! Зар није добио отказ?“
А Халид мирно каже: „Па ради, што да не ради?“
Сејда га гледа: „Халиде, драги, па украо нам је паре!“
А Халид одговара: „Није украо, Сејдо, него је узео 9.000 марака. Сигурно му је требало. Да му није требало не би ни узео, драга Сејдо. Ја сам се насекирао, не што је он узео, него што је у проблему и што му фали пара, а ради код мене.
Дигао сам му плату да му више не фали.“

Халид Бешлић није био само глас једне генерације – био је глас доброте, поштења и људскости која се памти много дуже од сваке песме.

(Курир)