Ћерка преузела славу, село осудило "Ко је то дозволио?!"

У Србији, преношење славе с колена на колено вековима је био симбол духовног и породичног континуитета. Али, шта се дешава када "колено" нема мушки род?

"Слава је предана мени – иако нисам син"

Када је отац Таре из Крушевца, преминуо, а иза себе оставио супругу и ћерке, породица је одлучила да се традиција не прекида – без обзира на пол.

BloombergAdria.com

- С обзиром на то да имам три сестре које су доста старије од мене, ја сам остала са породицом у кући. Након неког времена, тата је преминуо пре него што је предао славу другој особи, те је мама из страха да кућа не остане без слављеника, исту пренела мени.Свештеник је био присутан и одобрио то.

Иако је ова пракса црквено могућа – јер ниједан канон СПЦ не забрањује жени да преузме слављење славе – друштво је рекло своје.

"Одобрено од цркве, осуђено од села"

Свештеник који је благословио пренос славе није прекршио ниједно званично правило. Ипак, комшије су биле те које су донеле "коначан суд".

- Након што се мама похвалила да јој је лакнуло, јер се слава неће угасити, људи су је дочекали на нож. 'Како си пренела славу кад немаш сина?', 'То не важи, тај свештеник нема појма'...

Догматизам је дубоко укорењен – често више у менталитету, него у вери. Иако су крсне славе приватне породичне свечаности, околина се осећа позваном да процењује шта "важи", а шта "не важи".

BloombergAdria.com

Зашто је веровање да само мушкарац може бити слављеник – мит?

Српска православна црква нигде не прописује да жена не може бити носилац славе. Штавише, у многим случајевима, нарочито у дијаспори или у породицама без мушких наследника, жене су вековима чувале и преносиле славу.

- Годинама сам носила колач у цркву. Никад није било проблема. Али када сам постала слављеник, друштво је одлучило да је то 'богохулно'.

Поставља се питање: када се традиција претвори у ригидност? И да ли вера – суштинска, истинска вера – треба да зависи од пола?

(Она.рс)