РОМАНА О ЗАТВОРУ "Моји десет дана нису знали да ли сам жива"

Певачица Романа Панић и њен партнер Филип Мркајић ухапшени су 2020. у Аустралији због сумње да су злоупотребљавали банкомате и на тај начин пљачкали кориснике.

Романа је сада први пут говорила о томе како је изгледало њено привођење, али и затворски дани у далекој Аустралији.

- Мој вереник и ја смо отишли у Аустралију пре короне. Имала сам идеју да певам, ми смо туристички отишли тамо. У дану се дешава корона, јављају да се све затвара и ми остајемо у Аустралији. Он је добио неке информације и покушава нешто да направи нелегално, а у Бризбејну на сваких 20 метара имаш камере. Више има полиције него становника. Био је ухваћен и снимљен. Упадају нам у собу, полицајци са пиштољима кажу: 'Руке увис!' Почела сам да се тресем.Питали су га да ли је он тај, он је потврдио и рекли су да пођемо с њима. Он је њима рекао да сам ја његова девојка и да немам ништа с тим, а они су рекли да и ја морам да пођем у станицу полиције на информативни разговор. Ја у једну собу, он у другу. После пола сата мене су пустили, рекли су ми да сам слободна, а да он сутра има суђење. Вратили су ми пасош, а задржали су ми телефон - испричала је на почетку Романа, па открива детаље преокрета:

- У телефону је била слика неког читача картица. Позвали су ту неку особу која је послала ту слику, која је случајно из Србије. Она је дошла и за мене и мог партнера испричала све и свашта. Сутрадан је дошла полиција и возе ме на суђење Филипу. Већ смо ми назвали адвокате, рекли су нам да је то први преступ и да ћемо бити ослобођени. Међутим, ситуација се вртоглаво мења. Сутрадан они и мени узимају пасош и кажу ми да сам и ја ухапшена. Рекли су ми да имају доказ да сам крива и да признам. Нисмо хтели да причамо ништа без адвоката. Звали смо Београд да нам се пошаље новац да нас пусте јер је била истрага. Имали смо визу, плаћали смо сваки дан себи смештај 150 долара. Позајмљивали смо паре за то од прјатеља. Истрага је трајала два месеца, уместо месец дана. Нико овде није знао шта се дешава. Нисам смела да кажем никоме. Знали смо да су нам пасоши били чак у Европолу испитивани и да не смемо да идемо нигде јер чекамо суђење. Почиње корона, закључана је читава планета. Нама је суђење 2. јуна, а све се десило први пут 4. априла, а 5. априла су мене привели. Пред суђење адвокат зове и каже да купимо карте преко Рима за Београд, да ће суђење трајати сат времена и да ћемо бити ослобођени и добити забрану за Аустралију и то је то -  испричала је Панићева у подкасту "Zmajcast".

Она је испричала и како су јој изгледали затворски дани на Петом континенту.

- После тих 7 дана превезана сам у прави затвор. Рекли су ми да имам право жалбе, али да су њихови затвори као рехабилитациони центри јер су они богата земља. То су биле ћелије као неке куће, имале су собе, дневни боравак, телевизор, кухињу, природу, шетање, терене. Добијаш три пара тренерки, патике, веш... Тренирала сам, упознајем људе. После месец дана су ме преместиле у други затвор. Филипу је преминуо отац док је био у затвору, а није знао. Лезбејке ме нису напаствовале у затвору. Већина њих користи те синтетичке дроге. Имала сам став, само су ме питали да ли сам популарна певачица у Србији. Једна затвореница ме је саветовала да кад год излазим из ћелије да закључавам јер могу да ми убаце пар грама неке дроге. Полиција то претражује и ако нађу нешто - 'ћао', а ја нисам криминална, нисам имала пацке. Заљубила сам се - закључила је Романа у подкасту "Zmajcast".