МИНИРАЈУ ГРАНИЦУ С РУСИЈОМ! НАТО земље донеле опасну одлуку

Пољска и Финска су такође најавиле повлачење из конвенције, која ће ступити на снагу почетком следеће године, преноси Хина.

Конвенција о забрани употребе, складиштења, производње и преноса противпешадијских мина, позната као Отавска конвенција, усвојена је 1997. године и ступила је на снагу 1. марта 1999. године.

Његова кључна правила су потпуна забрана производње, складиштења, преноса и употребе противпешадијских мина, као и обавеза уништавања постојећих залиха и спровођења операција разминирања и помоћи жртвама.

Конвенцији се придружило 165 земаља света, али не и важне земље које су и велики произвођачи и корисници ових мина - САД, Русија, Кина, Индија, Пакистан, што је ограничило универзалност саме конвенције.

Европска унија је одувек била лидер у позивима за забрану противпешадијских мина, али почетком 2025. године дошло је до драматичних промена у политикама неколико земаља чланица ЕУ.

„Богато“ искуство са Русијом

Балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија су синхронизовано покренуле формалне процедуре повлачења. Одлуку су образложиле новим безбедносним реалностима након почетка рата у Украјини.

У заједничком саопштењу министара одбране три балтичке државе и Пољске јасно је наведено да су се „војне претње земљама које се граниче са Русијом и Белорусијом значајно повећале“.

- Овом одлуком шаљемо јасну поруку – наше земље су спремне, могу и морају да користе све неопходне мере за своју одбрану.

Главни аргумент који понављају политички лидери ових земаља јесте „богато“ искуство са Русијом. Поред тога, наводе измењено безбедносно окружење у Европи и чињеницу да претње из Русије другачије доживљавају они који јој нису географски близу.

Лидери ових земаља су више пута истицали да је руска војска често користила минска поља и друге неконвенционалне методе током инвазије на Украјину.

Владе тврде да мине могу бити „неопходан“ елемент територијалне одбране, посебно у балтичким државама и Пољској, где је страх од изненадне, брзе агресије јак, преноси Јутарњи.

Пољски премијер Доналд Туск рекао је да су ово времена када ниједна земља не би требало да ослаби себе.

- Све што може да ојача пољску одбрану биће спроведено. Користићемо све опције.

Корак уназад

Цивилне и хуманитарне организације упозоравају на катастрофалне последице по цивиле и међународно хуманитарно право.

Бројне мировне организације и удружења и организатори међународних кампања за забрану мина упозорили су да ово повлачење поништава деценије напора у заштити цивила, враћа цивилизацију уназад и практично повећава ризик од цивилних жртава и дугорочних последица (минирање пољопривредних подручја, миграције, економска штета).

Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) пише да ова одлука „такође доводи у опасност сопствене цивиле“ и представља корак уназад у хуманитарном праву.

Међународни комитет Црвеног крста јавно је позвао државе да преиспитају своје одлуке и подсетио их на њихове хуманитарне обавезе.

Истакнути активисти су се придружили саопштењима хуманитарних организација. Добитница Нобелове награде за мир 1997. године, Џоди Вилијамс (управо због борбе за забрану и обустављање производње противпешадијских мина), назвала је ово напуштање конвенције ужасним.

- Већ ми се плаче. Годинама радимо на томе да свет буде без мина, а сада пет европских земаља објављује излазак из овог режима. Знам да када једном почне, неће престати.

Стручњаци су подељени

Војни аналитичари су подељени око ефикасности таквих мина у данашњој ери ратовања дроновима.

Неки кажу да би у случају изненадне копнене инвазије, минска поља могла успорити напредак непријатеља и омогућити време за мобилизацију или интервенцију НАТО-а.

Други, међутим, упозоравају на практичне и тактичке проблеме – у ери ваздушног ратовања, минска поља су мање ефикасна у спречавању сложених комбинованих напада, а њихово постављање захтева логистику, обуку и дугорочно планирање разминирања.

Такође, присуство минских поља може отежати заштиту и евакуацију цивила.

- Повлачење ових пет земаља из Конвенције о забрани противпешадијских мина није само формални корак, већ стратешки сигнал да заштита цивила и међународни хуманитарни стандарди више нису приоритет - објавила је Мери Верхам, директорка за кризе, сукобе и оружје у организацији Human Rights Watch.

- Док се безбедносна ситуација на источном крилу Европе појачала, поменуте земље погрешно процењују да ће им употреба мина пружити додатну флексибилност. Међутим, мине имају ограничену војну вредност, док су њихове хуманитарне последице катастрофалне и за земље које их користе и за њихове цивиле. Тиме ризикују да дугорочно контаминирају сопствено земљиште минама, ослабе сопствени морални и правни положај и пониште деценије напора да се заштити живот након рата - рекла је она.

У међувремену, јасно је да је ово прекретница на европском тлу када је реч и о минама и о конвенцијама о заштити људи.

За сада нема најава да ли ће се још неке земље ЕУ придружити балтичким државама, Пољској и Финској.