Недавна стручна симулација покушала је да одговори управо на то, а резултати су изазвали забринутост у безбедносним круговима.
Према писању немачког листа Билд, детаљна симулација могућег руског напада на НАТО спроведена је у сарадњи са војним стручњацима и аналитичарима. Вежби су присуствовали угледни стручњаци који су преузели улоге руског војног руководства, појединачних европских земаља и НАТО савеза, а сценарио је разрађен корак по корак, од политичке кризе до потенцијалне војне ескалације.
Симулација претпоставља да ће крхко примирје у Украјини наступити током ове године.
Русија ће потом искористити време да реорганизује и премести део својих снага. Као изговор за нову кризу, руско руководство ће конструисати наводну хуманитарну ситуацију у својој калињинградској ексклави. Под изговором стварања „хуманитарног коридора“, руске снаге ће ући на литванску територију и окупирати стратешки важан град Маријамполе.
Према симулацији, 15.000 војника би било довољно за такву операцију.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Ипак, оно што највише забрињава није сам војни потез, већ реакција Запада. У симулираном сценарију, Сједињене Државе не проглашавају ситуацију јасним случајем активирања Члана 5 НАТО-а у првим сатима, односно колективне одбране. Немачка оклева са одлуком, док Пољска мобилише снаге, али се не одлучује за директну интервенцију.
У међувремену, руски дронови и минска поља блокирају кључне саобраћајне правце, што отежава или онемогућава брзо распоређивање савезничких снага. У веома кратком року, НАТО се суочава са озбиљном кризом кредибилитета.
Војни аналитичар који је преузео улогу начелника руског Генералштаба у симулацији нагласио је да Русија заправо не би морала да изврши класичну копнену инвазију да би остварила своје циљеве. Било би довољно да успостави такозвану „контролу ватре“ из Белорусије и Калињинграда, односно да кључне балтичке тачке држи под сталном претњом од ракетних система, артиљерије и дронова.
Фото: Depositphotos
То би одвратило противника од интервенције без великог броја војника на терену.
Стратешки циљ такве операције, према закључцима симулације, не би била дугорочна окупација територије, већ политички утицај. Ако би Русија показала да може да изолује балтичке државе од остатка Европе без одлучне и брзе реакције Алијансе, то би озбиљно поткопало поверење у НАТО као одбрамбени савез и додатно ослабило унутрашње јединство Европске уније.
Кључно питање које се поставља није толико војно колико политичко: да ли би европске државе биле спремне да ризикују озбиљне губитке да би браниле своје балтичке чланице?
Иако је ово хипотетички сценарио, порука симулације је јасна.
Највећа слабост Запада можда не лежи у недостатку војне моћи, већ у његовој могућој неодлучности, спорости и политичким поделама. Управо на тој пукотини, према овој анализи, Русија би могла да изгради своју стратегију.
БОНУС ВИДЕО:
