Ево ко је заиста био Шћепан Шћекић из "Срећних људи"

Данило Лазовић остао је упамћен као један од најталентованијих глумаца свог времена, чија енергија и посвећеност сцени остављају неизбрисив траг у домаћој кинематографији и телевизији. Његова способност да у сваком лику оживи унутрашњу сложеност и аутентичност чинила је да публика одмах поверује у сваки његов покрет, поглед и реч. Без обзира на то да ли је играо у драми или комедији, Лазовићева глума увек је била интензивна и искрена, остављајући трајни утисак на генерације гледалаца.

BloombergAdria.com

Међутим, његова улога Шћепана Шћекића у култној серији "Срећни људи" заузима посебно место у памћењу публике. Шћепан није био само карактер на екрану — он је постао симбол неких универзалних људских особина: домишљатости, дрскости и незаборавне харизме. Данило Лазовић је у овој улози успео да споји хумор и оштрину, стварајући лик који и данас изазива носталгију и дивљење код гледалаца, потврђујући његов статус легенде домаће глуме.

- Лик Шћепана Шћекића забава је на задату тему мог стрица Душана, својеврсни омаж њему. Он то апсолутно заслужује јер је духовитији од мене и већи забављач од свега што сам приказао на малом екрану. То је више од менталитета. У лику Шћепана је доказ да народ има неодољиву потребу за забавом - говорио је својевремено Лазовић.

BloombergAdria.com

Иначе је играо Црногорце много пута ("Лаф у срцу", "Игмански марш", "Одлазак ратника, повратак маршала", "Срећни људи"), и његова супруга Бранка је са Цетиња, али Лазовић није био Црногорац.

- Занимљиво је да сви мисле да јесте, пошто их је одлично глумио. За Владику Данила у "Горском вијенцу" Љиљана Благојевић ми је рекла да је први и једини пут у театру видела да глумац говори а цела сала за њим понавља стихове - присетила се његова најстарија ћерка Јелена у једном разговору за Новости.

Тад је открила и "тајну Шћепана Шћекића", вероватно најпопуларнијег јунака с Лазовићевог "црногорског репертоара".

- Приватно му је био веома далек. Играо је Шћепана као пародију на свог стрица Душана. Од свих Павићевих ликова, мислим да му је најближи Богољуб Гагић Черчил у "Породичном благу". У понеке реплике убацивао је и сопствене узречице. Као и Гагић, био је радан и простодушан, а породицу је увек стављао на прво место.

Један од последњих пројеката које је урадио био је ЦД са стиховима Петра Петровића Његоша у пратњи гуслара Миломира Миљанића, који је објављен 2003. године. Последња улога Данила Лазовића био је Гуштер у серији "Стижу долари". Током снимања те серије, Лазовић је и преминуо - 25. марта 2006. од инфаркта. Имао је 55 година.