Легендарни глумац Зоран Ранкић најпознатији је по улози чувеног Попаре у култној серији "Срећни људи", међутим мање је познато да је својевремено екранизовао и лик контроверзног четничког команданта Николе Калабића.

Наиме, Ранкић је оживео лик Николе Калабића у серији "Последњи чин" 1981. године, по сценарију Синише Павића.

- На једвите јаде сам прихватио да тумачим Калабића, али нисам осећао страх од улоге такозваног негативца, каквим га је власт сматрала. Сада сам поносан на њу и на све оно што је донела у осветљавању тог издајника, како су га неки називали. Постала је део мене. Трпео сам тада велике последице. Требало је да за ту улогу добијем Октобарску награду и то је већ било изгласано.

Фото: РТС принтскрин

 

 

Међутим, градоначелник Београда Бранко Пешић је одбио да донесе такву одлуку уз речи: "Свака част њему, заслужио је. Међутим, нисмо ми ваљда луди да награђујемо четнике" Данас ми то не смета, чак ми импонује - открио је глумац својевремено у интервју за "Курир".

- Био је то огроман ризик за време у којем је серија настала и касније сам сазнао да је редитељ Сава Мрмак имао великих проблема због моје интерпретације. Кад ми је генерал Пеко Дапчевић у београдском хотелу "Мажестик" честитао на маестралној улози, додао је и: "Направио си нам велики политички проблем. Од Николе Калабића си направио јунака, а не издајицу и губитника. Требало је ти да играш нашег Крцуна Пенезића, а неко други Калабића!”.

- "Нисам ја направио проблем, Калабић је", одговорио сам.

Улога Калабића била је писана за његовог колегу Велимира Бату Живојиновића. Омиљени јунак партизанских филмова и чувени Валтер повредио се тада на снимању једног филма и онда је редитељ Сава Мрмак морао да потражи друго решење.

Фото: Јутјуб принтскрин/RTS TV serije - Zvanični kanal

 

 

- У нашем глумачком послу треба имати и среће. Бата је одлучан глумац и верујем да би Калабића одиграо одлично. Био је духовит, маркантан и јак физички. Улога је писана за њега. Кад сам преузео сценарио, у њему је писало не име лика Николе Калабића, већ само Бата. Била је необорива чињеница да ће баш он то играти - објаснио је Ранкић.

Глумац је објаснио да је власт била запрепашћена реакцијама народа:

- Очекивало се да га тумачим са презрењем и први сам био запрепашћен симпатијама широм Југославије и ужасавањем власти на такву реакцију људи. Када сам одгледао премијеру рекао сам да мени у Србији нико неће пружити руку, али оно што је уследило више нисам доживео, све док се није десио комични Попара. Осећао сам нелагодност док сам снимао, јер су Калабић и мој отац били школски другови. Растали су се после гимназије и нису се видели до 1941, када је у спаљеном Горњем Милановцу дошло до драматичног сусрета пуног обрта. После ове улоге проглашен сам за четника.

Пре самог снимања Зоран Ранкић је срео Велимира Бату Живојиновића.

Фото: В. Данилов/Архива ТВ Новости

 

 

- Знао је да играм Калабића уместо њега, а казао ми је да се повредио јер је скакао с моста. Одговорио сам му да је требало да узме дублера и да није више тако млад. Он је мени рекао да водим рачуна да ми се нешто такво не догоди. Сетио сам се тих његових речи последњег дана снимања серије - рекао је глумац и додао:

- Морао сам да јашем коња. Телевизија ми је уплатила часове. Нисам могао да научим, па сам тражио да ме мења његов дресер као дублер. Снимали смо ту сцену на Тари, негде изнад Златибора. Коњ је покушао да збаци свог учитеља. Било је драматично и једва смо избегли да нам коњ не прегази људе. Тад су ми кроз главу прошле те Батине речи. Да сам ја јахао коња, не бих преживео. То памтим као упозорење.

Он је тада признао и да није желео да игра Калабића, те да је био трећа опција за ову ролу, која му је донела велику популарност.

- Нисам улогу ни добио после Бате, већ након Гидре Бојанића. Он се није снашао на снимању и онда су нашли мене. Нисам хтео одмах да прихватим. Међутим, редитељ Сава ме је убеђивао да је то улога за мене. Дао ми је страницу и по текста. Снимио сам прву сцену. Дочекао ме је аплауз камермана, а остало је већ историја - говорио је Ранкић за "Курир".

БОНУС ВИДЕО: