"ПОМАЖЕТЕ МИ ДА ПРЕЖИВИМ УМИРАЊЕ" Рудан о животној борби

Текст Ведране Рудан преносимо у целости:

„Умирање је досадно за попи*дит. Док си у кревету, чини ти се да си здрав. А онда седнеш на ивицу кревета и одлучиш, сад ћу се дигнути, спустити се у приземље и кренути у врт. У живот. Ха. Ха. Некако се усправиш и кренеш према купатилу. Душа ти је већ у носу. Треба опрати зубе, умити се, намазати лице кремом, погледати у огледалу своје ново лице.

Ко је то? Госпођа је мршава, има нову фризуру, кратку. Коса јој је чиста јер је муж два пута недељно вози фризерки. Не знам колико ви у животу имате пријатељица, деце, родбине. Кад погледам уназад, иза мене је година и по "дуге и тешке болести", тако то пишу у читуљама, најближе особе су ми муж, син, ћерка, фризерка Јасмина и пријатељица из детињства. Да, и три цуре с Трсата, и три цуре из Загреба, и једна цура из Опатије. То би било све. Пуно? Мало?

BloombergAdria.com

Медицинске сестре о којима никад нико неће написати истину су натприродна бића. Осмех, лагано буђење у три ујутро ради мењања инфузије, осмех, намештање јастука, покривача, осмех. О болести се не говори. Ни о немоћи. Ни о смрти. Осећаш се кривом. Толико младих цура око тебе скаче, знају ли оне да ти није ништа, ништа страшно, ништа тешко? Њима је тешко како теби никад није било. Не говоре о томе. "То је наш живот, прави живот, остало је пауза”.

Докторица. Светлост. Доброта. Кад се ње сетим, увек остајем без текста.

BloombergAdria.com

Враћам се Јасмини. Желим да напишем колико ми значи. Уз њу сам бар два пута недељно срећна јер можемо да говоримо о било чему. С њом сам здрава све док се не дигнем са столице и покушам весело да направим три корака до врата. Три корака је пуно корака и некако треба доћи до даха. Блажени кревет и блажени мобилни и блажени мој син који моје чрчкарије претвара у текст за вас. Која радост кад га видим на екрану.

Еј, можда ми заправо ви који ово читате највише помажете да преживљавам умирање.