Објавила је нову колумну под називом “Сестре”, у којој је описала своје искуство из болнице.
У свом бритком и огољеном стилу описала је узнапредовалу болест: "Кости су ми осуте метастазама, свака је у мени вриштала на свој начин. Зазивала сам смрт као што то иначе радим већ годину и по. Узалуд.", написала је.
Потпуно искрено, без икаквог улепшавања описала је како се медицинске сестре старају о онколошким пацијентима попут ње. Њен текст преносимо у целости:
Фото: АТА имагес
"У том паклу постоје и коцкице леда, гасе пламен који ти ждере и душу и тело. Ово није фраза којом ја беспомоћна несрећница купујем њихову милост. Те жене и један дечко су бића која нас држе, можда само по мени, на бесмисленом животу. Многи срећници који ово читате немате појма о чему говорим. Изгледамо језиво. У нас убацују хемо и остале отрове, али лица сестара којима смо окружени нису наше огледало", написала је.
'Изгледам попут костура'
Смеше нам се као да смо лепи, држе посуду за повраћање, мењају нам пелене, истресају наша го**а у шољу док се нама диже желудац јер не можемо да поднесемо властити смрад. Изгледам попут костура прекривеног кожом. Најдражи ме преклињу да нешто поједем, мени се све гади." (...) Често их питам какве су им смене, никако да запамтим или оне нису прецизне. Стално су у болници. Многе се успут и школују и брину о породици. “Како, питам их.” “Не спавамо.” “Зашто не побегнете? Сестре се траже на све стране.” “Само овде можемо да дамо све од себе, само овде можемо да помогнемо онима којима заиста треба. Искрено, не разумем их. Не знам за које бих паре, да сам здрава, издржала на овом одељењу једну смену. У развијеном свету сестра брине о пет онколошких болесника. Код нас сестра не броји своје пацијенте..."
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
