ЕВРОПА У СТРАХУ: Трампов план за мир - "руски тројански коњ"

Међу европским званичницима расте забринутост да би мировни план за Украјину, који се тренутно обликује уз снажно посредовање Сједињених Америчких Држава, могао да послужи као одскочна даска за нову руску агресију. У престоницама широм Европе све чешће се изражава страх да би Москва могла да искористи евентуални споразум како би, у другачијим околностима, поново војно интервенисала у источној Украјини, пре свега у региону Донбаса.

Према изворима упознатим са разговорима, највећи камен спотицања представља амерички предлог о успостављању демилитаризоване зоне. Европски савезници страхују да би такав аранжман омогућио Русији да прикривено распореди снаге у спорном подручју, користећи хибридне методе деловања, укључујући инсцениране инциденте, како би поткопала америчке безбедносне гаранције и створила изговор за нову војну интервенцију. Како пише Блумберг, овај план се у европским круговима све чешће описује као потенцијални руски „тројански коњ“.

Територија у средишту преговора

Готово четири године након почетка руске инвазије пуног обима, питање територијалне контроле остаје кључно у сложеним преговорима између Вашингтона, Кијева и Москве. Русија захтева повлачење украјинских снага из Доњецке и Луганске области, укључујући и делове територија које тренутно нису под контролом руских снага. Украјина, са друге стране, одбацује сваку могућност одрицања од своје територије.

BloombergAdria.com

Детаљи преговора се и даље мењају. Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да су Сједињене Државе изнеле идеју да Донбас добије статус „слободне економске зоне“ са посебним режимом управљања, док Москва инсистира искључиво на концепту демилитаризоване зоне. Зеленски је ове недеље такође поменуо могућност одржавања референдума о будућем територијалном уређењу тог подручја.

Европа упозорава на озбиљне ризике

Европски извори упозоравају да би свако повлачење украјинских снага са територија које тренутно контролише Кијев могло бити искоришћено у корист Русије. Управо зато, како наводе, један од главних циљева европских савезника у наредним недељама јесте спречавање да мировни споразум садржи елементе који би представљали „руског тројанског коња“.

Бела кућа се засад није званично огласила поводом ових забринутости.

Истовремено, остаје отворено питање да ли ће руски председник Владимир Путин, упркос својим максималистичким циљевима у Украјини, у неком тренутку тактички подржати америчке напоре да се постигне споразум или ће их наставити одбацивати. Додатни ризик, упозоравају упућени извори, представља могућност руског мешања у референдум или изборе који би могли уследити након евентуалног мировног договора.

BloombergAdria.com

Разговори се настављају у Берлину

Председник Зеленски би у понедељак требало да допутује у Берлин, где ће разговарати са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом и другим европским лидерима, укључујући британског премијера Кира Стармера. Пре тог састанка, према наводима извора, планирани су и разговори саветника за националну безбедност из Украјине, Европе и Сједињених Држава о нацртима могућих решења.

Питер Рикетс, бивши саветник за националну безбедност британске владе, оценио је да су европске забринутости потпуно оправдане. Он сматра да би, у тренутку када се америчка пажња преусмери на друге глобалне кризе, Путин могао да „инсценира инциденте као изговор“, на пример под изговором заштите руског становништва, како би поново покренуо војну акцију.

BloombergAdria.com

„То би оставило остатак Украјине рањивим на следећи руски упад“, упозорио је Рикетс, наглашавајући да се не ради о техничком питању, већ о суштинском проблему европске безбедности.

Москва не одустаје од Донбаса

Још једно отворено питање јесте ко би надгледао евентуалну демилитаризовану зону. Амерички преговарачи су помињали могућност посебне администрације, али и сценарио у којем би Доњецка и Луганска област, заједно са Кримом, биле признате као де факто руске територије. Према тим предлозима, две делимично окупиране области западније – Запорошка и Херсонска – биле би „замрзнуте“ дуж тренутне линије фронта.

Саветник Кремља Јуриј Ушаков јасно је ставио до знања да Москва подржава идеју демилитаризоване зоне, уз предлог да се у том простору уместо војске распореде руска Национална гарда и полиција. Европски званичници овакав предлог сматрају потпуно неприхватљивим за Украјину и њене савезнике.

BloombergAdria.com

Ушаков је такође изјавио да ће Русија пристати на прекид ватре тек након повлачења украјинских снага са линије фронта и да, без обзира на исход преговора, Донбас сматра „територијом Руске Федерације“.

Зеленски тражи чврсте гаранције

Украјина инсистира да се не може одрећи територије, позивајући се на свој устав, и захтева снажне безбедносне гаранције које би биле упоредиве са механизмима колективне одбране НАТО-а.

„Ако Русија поново започне рат, шта ће наши партнери учинити?“, упитао је Зеленски у разговору за Блумберг.

BloombergAdria.com

Истовремено, објавио је да су украјинске снаге повратиле неколико насеља и делова града у близини Купјанска у Харковској области, након вишемесечне операције усмерене на заустављање руског напредовања, чиме је, како тврди, демантовао раније изјаве Владимира Путина да су украјинске снаге опкољене.

Трамп инсистира на брзом окончању рата

Амерички преговарачи месецима покушавају да усагласе ставове две стране, док председник САД Доналд Трамп инсистира на брзом завршетку рата и све отвореније изражава незадовољство спорим напретком преговора.

Према ранијем америчком плану од 28 тачака, Кијев је требало да се одрекне Доњецке и Луганске области како би се тамо успоставила демилитаризована зона која би, у пракси, била под снажним руским утицајем.

У овом тренутку, Русија контролише око 20 одсто територије Украјине и последњих месеци је додатно интензивирала војне операције са циљем да преузме потпуну контролу над Донбасом.