Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Одмах на почетку Руси су испунили једну молбу Доналда Трумпа, а то и није било тешко. Амерички држављанин Стивен Хабард, који се борио за украјинске оружане снаге и којег је руски суд осудио за плаћеништво, пуштен је на слободу, објавио је Путин на почетку састанка са Виткофом. У првим данима руске инвазије на Украјину Хабард се придружио територијалној обрани у Харкивској области, где је живео дуги низ година, а Руси су га заробили у априлу 2022.
Но, нема наговештаја да је мир близу. Путин је поновио све што је говорио и досад - захвалио је Трампу на пажњи посвећеној решавању проблема. Према Путиновим речима, амерички председник је током последњег разговора нагласио потребу за окончањем рата како би се зауставили људски губици.
На састанку се расправљало и о изгледима за економску сурадњу. Путин је изразио интерес за њено обнављање, а Виткоф о могућностима развоја привредних односа између Сједињених Држава и Русије после завршетка непријатељстава у Украјини.
Фото: Alexei Konovalov/Zuma Press/Profimedia
Осим тога, Виткоф је рекао да се нада наставку трилатералних преговора између Украјине, Сједињених Држава и Русије, на којима би се расправљало о техничким питањима. Такође, изјавио је да је донео документе са предлозима за решење рата у Украјини, али њихов садржај остао је тајан.
Када је реч о састанку у Ослу, из америчких кругова процурила је информација како постоји "снажан консензус" између САД-а, Украјине и Европе о следећим корацима. Према речима неименованог америчког званичника, разговори у уторак усредсредили су се, између осталог, на сигурносне гаранције за Украјину, послератни привредни план и "ширу европску сигурносну архитектуру усмерену на стварање трајне стабилности".
Прочитајте још
Из Москве је промптно стигла отрежњујућа порука. Кремљ не пристаје на прекид ватре у рату против Украјине, него инсистира на миру, изјавио је Путинов гласноговорник Дмитриј Песков. "Русији је потребан мир у Украјини, а не примирје. Став Москве о том питању се није променио", цитирају га руски пропагандисти, а према Пескову, "неко у Кијеву мора да донесе одговорну одлуку".
Фото: SEFA KARACAN/AFP/Profimedia
Када је у питању Вашингтон, ситуација је прилично јасна. Трамп жели прекид рата, међутим недостаје му снажна полуга утицаја на Кремљ, али спреман је да прода Украјину јер га води снажан интерес за сарадњу са Русијом у разним подручјима. Има снажну полугу утицаја на Украјину, и недавно је наредио заустављање преноса обавештајних података, пројектила Патриот и Старлинка, а нуди за сада недефинисане безбедносна гаранције, средства за обнову и економске подстицаје. Притом је очито да је Трамп знатно мање заинтересиран за сарадњу са Украјином него с Русијом, јер потоња има далеко веће ресурсе и потенцијалне инвестицијске пројекте.
Када је реч о најавама да се "мир приближава", још није јасно да ли је темељ свега и даље руски захтев за повлачење украјинских трупа из Донбаса или су направљена прилагођавања. Но, судећи по томе да и Володимир Зеленски и шефица европске дипломатије Каја Калас изјављују да Вашингтон "присиљава Украјину на капитулацију", ни Кијев ни Европљани нису задовољни оним што Американци тренутно предлажу.
Стога је главно питање: хоће ли Зеленски најзад пристати на формулу "безбедносних гаранција и економских бонуса у замену за уступке у условима окончања рата"? А ако не, да ли је Трамп спреман дефинитивно да заустави америчку помоћ и допусти Путину да до миле воље разара широм Украјине. Што се тиче ратне ситуације, Украјинци нису у слабом положају јер се руска офанзива на фронту успорава, а украјинске оружане снаге преузимају иницијативу у одређеним подручјима. Амерички шеф дипломатије Марко Рубио изнео је податак да руска војска сваког месеца губи између 20.000 и 25.000 војника који ратују на украјинској територији.
Фото: Икс принтскрин/NEXTA, Gripas Yuri/ABACA / Abaca Press / Profimedia
А Рубио је истакао и разарање украјинске енергетске инфраструктуре те страдање цивила, поручивши да рат мора да се заврши. Посматрачка мисија УН-а за људска права у Украјини објавила је да је прошлог месеца широм земље убијено 328 цивила, а више од две хиљаде их је рањено, што је пораст од 85 посто у односу на септембар 2025. УН наводи да су прве две недеље октобра биле међу најсмртоноснијима за цивиле у последњих неколико година због учесталих напада пројектилима и дроновима.
Трампова је највећа грешка то што мисли да ће наговорити Путина да окрене Русију од савезника, понајпре Ирана и Кине. "Русија нема намеру да одустане од својих споразума са Ираном, изјавио је јуче у Техерану министар спољних послова Сергеј Лавров. Неколико сати раније Доналд Трамп, још једном објашњавајући потребу за "дизелским споразумом" са Владимиром Путином и своје одбијање наметања "паклених санкција" које је усвојио Конгрес, понудио је и овај уз уобичајене аргументе: "Можда још важније, Русија чини врло мало, ако ишта, да помогне Исламској Републици Иран у поређењу са оним што би могла да чини. И желим да тако и остане, и тако ће и бити, осим ако глупи људи не успеју да нам се испрече."
Како напомиње Форејн Аферс, не треба очекивати промену укупних циљева Русије, који остају исти као они на које се Путин позвао у време почетка сукоба 2022. године. То укључује забрану проширења НАТО-а на Украјину и друге бивше совјетске републике; повлачење источног бока НАТО-а и ограничавање војних вежби, као и размештања конвенционалних и нуклеарних капацитета у чланицама НАТО-а у близини границе са Русијом. Разлика је у томе што руска присила сада мора да буде усмерена на Европу, а не на Сједињене Државе како би се постигли ти циљеви.
"Чак ако Москва и започне преговоре о окончању рата, вероватно ће наставити да користи војну присилу против Украјине, као и против Европе. То ће учинити из неколико разлога: како би ускладила услове споразума са руским интересима, усавршила руску теорију ненуклеарног стратешког одвраћања и присилила Европу да усвоји другачију сигурносну архитектуру", закључује анализа Форејн Аферса.
(Јутарњи)
БОНУС ВИДЕО:
