Како вам спавање у хладној соби може помоћи да смршате?

Неколико истраживања о сну и метаболизму показује да спавање у хладнијој просторији може појачати активност смеђе масти, побољшати регулацију шећера у крви, те допринијети споријем старењу организма кроз бољи сан и хормонску равнотежу

Научни радови објављени у часопису Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism и другим студијама о сну и метаболизму указују да хладније окружење ноћу не утиче само на квалитет сна, него и на потрошњу енергије током одмора. Кључну улогу у томе има смеђа маст, метаболички активна врста масног ткива задужена за производњу топлоте, пише Klix.ba.

Када је изложено хладноћи током сна, тело појачава активацију смеђе масти. Професор развојне физиологије Michael Symonds sa University of Nottingham објашњава за ББЦ: ,,Када је стимулисана, смеђа маст има способност да произведе 300 пута више топлоте по јединичној маси него било које друго ткиво или орган у телу”.

За разлику од беле масти, која складишти вишак калорија, смеђа маст сагорева енергију како би произвела топлоту, кроз процес познат као термогенеза.

Студије објављене у часопису Journal of Clinical Endocrinology & Metabolism показале су да спавање на нижим температурама, око 15 степени, може значајно повећати активност смеђе масти. У једном често цитираном истраживању учесници који су неколико седмица спавали у хладнијим собама забележили су пораст волумена смеђе масти и побољшану осетљивост на инсулин, што значи да је њихово тело ефикасније регулисало шећер у крви и трошило калорије чак и у мировању.

Будући да је сан период у којем се организам бави поправком ткива и метаболичком регулацијом, блага изложеност хладноћи може појачати ове природне процесе. На тај начин тело троши више енергије док се одмарамо, што је повезано с бољим метаболичким здрављем и потенцијално споријим старењем.

Осим утицаја на метаболизам, спавање у хладнијој просторији може допринети здравијем старењу. Квалитетан сан уско је повезан са ,,поправкама ћелија”, хормонском равнотежом и контролом упалних процеса, а све су то фактори који утичу на брзину старења организма. Ниже температуре подстичу ослобађање мелатонина, хормона који не само да регулише циклус спавања, него има и антиоксидативна својства.

Виши нивои мелатонина доводи се у везу са смањењем оксидативног стреса, који игра значајну улогу у старењу коже и оштећењу ћелија. Бољи квалитет сна повезује се и с побољшаном производњом колагена, јачањем имунолошке функције и смањењем хроничне упале, што су три важна стуба очувања младоликог изгледа и дугорочног здравља.

Истраживачи сна истичу да је температура једна од најпотцењенијих варијабли квалитета сна. Када је тело ноћу превише загрејано, теже улази у дубље фазе сна у којима се одвијају процеси сагоревања масти, поправке мишића и хормонске регулације. Хладније окружење помаже снижењу централне телесне температуре и шаље мозгу сигнал да је време за обновљиви сан.

Овакви услови сна не доприносе само ефикаснијем метаболизму, него помажу и у регулацији нивоа кортизола, хормона стреса који је, када је повишен, повезан с појачаним складиштењем масти и убрзаним процесом старења. Смањење кортизола током ноћи подржава равнотежу хормона и повољнији састав тела.

Већина стручњака за спавање саветује да се температура у спаваћој соби држи између 15,5 и 19,5 степени ради оптималног сна. Циљ није да буде неугодно хладно, него благо свеже, како би тело природно повећало производњу топлине и активирало смеђу маст. У томе могу помоћи лагана постељина, прозрачни материјали и прилагођавање грејања или климе.

Спавање у хладној соби није чаробно рјешење против старења или за сагоревање масти, али досадашња истраживања сугеришу да може бити снажна и једноставна навика која подржава оба циља.