Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Не постоји једно идеално време које важи за све, али лекари за спавање како пише EatingWell слажу се да редован одлазак на спавање након поноћи може да буде неповољан, нарочито ако је такав распоред у нескладу с природним ритмом тела.
Циркадијални ритам је наш унутрашњи 24-часовни сат који регулише раздобља будности и поспаности, али и бројне друге процесе попут лучења хормона, метаболизма, рада имунолошког система и обнове ћелија.
Сан треба да буде усклађен с биолошким ритмом
На циркадијални ритам посебно снажно утичу светлост и тама. Зато проблем није нужно у једном касном одласку на спавање, него у томе када се такав распоред понавља и не подудара с природним ритмом тела.
"Време спавања требало би да буде што усклађеније с вашим циркадијалним ритмом", објашњава стручњакиња за спавање Челси Роршајб. Додаје да спавање изван тог раздобља може да буде повезано с лошијим квалитетом сна.
Фото: Depositphotos/photography33
Мелатонин и кортизол су међу важнијим хормонима повезанима с циклусом спавања и будности. Мелатонин телу сигнализира да је време за спавање, а његов ниво се повећава током вечери и потом постепено смањује кроз ноћ. Кортизол, с друге стране, почиње да расте у раним јутарњим сатима и помаже телу да се припреми за буђење.
Лекар Алекс Димитриу упозорава да одлазак на спавање након поноћи може да значи да покушавамо да заспимо управо у тренутку када ниво мелатонина већ почиње да се смањује, док приближавањем јутра кортизол почиње да се повећава.
Касни одлазак у кревет може да значи мање дубоког сна
Дубоки сан, односно спороталасни сан, сматра се једном од најважнијих фаза за физички опоравак. Током њега тело обнавља ткива, обрађује успомене и спроводи низ процеса важних за мозак. Највећи део дубоког сна догађа се у првој половини ноћи.
Димитриу зато упозорава да врло касно легање може смањити количину дубоког сна. Особе које га дугорочно не добијају довољно могу да се буде неодморене чак и ако су провеле довољан број сати у кревету. То је проблем јер истраживања хроничну неусклађеност циркадијалног ритма повезују с већим ризиком од низа здравствених проблема.
Роршајб наводи да људи који редовно спавају или остају будни у време које није усклађено с њиховим природним ритмом могу да имају већи ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, гојазности, депресије и других хроничних стања. Редовно касно легање може да повећа вероватноћу проблема са спавањем, укључујући несаницу.
Фото: Depositphotos/kazzakova
Како побољшати квалитет сна?
Лекари саветују пре свега одржавање што стабилнијег распореда спавања и буђења, укључујући викенде. Користан је и боравак на природном светлу ујутру, јер оно помаже да се "намести" унутрашњи сат. Увече се препоручује пригушавање светала и смањивање коришћења екрана један до два сата пре одласка у кревет, преноси Index.hr.
Саветује се и избегавање кофеина у касним послеподневним сатима, као и алкохола као средства за лакше успављивање. Иако алкохол може да убрза успављивање, током ноћи може да погорша квалитет сна. Лекари напомињу и да спаваћа соба не би требало да буде претопла јер нижа температура погодује природном паду телесне температуре који претходи сну.
Није свима потребан исти распоред
Најважније је ипак нагласити да не постоји једно универзално "најгоре" или "најбоље" време за одлазак на спавање. Неки људи природно су склонији ранијем, а други каснијем ритму. Већи проблем настаје када особа редовно одлази да спава врло касно, а истовремено мора рано да се буди или када је распоред дуготрајно у нескладу с њеним природним ритмом.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
