"Био сам ПОСЛЕДЊИ човек у контролној соби Чернобиља"

Експлозија у нуклеарној електрани Чернобиљ, 1986. године, није само разорила део индустријског комплекса на северу данашње Украјине - већ је заувек променила животе и судбине многих људи.

Међу онима који су се нашли у епицентру трагедије био је Олексиј Бреус, тада млади инжењер, данас 67-годишњак који носи ожиљке једне од најгорих нуклеарних катастрофа у историји човечанства.

BloombergAdria.com

"Нисам ништа чуо, нити видео"

Он је започео рад у електрани 1982. Четири године касније, током безбедносног теста, реактор број 4 је отказао и експлодирао. Док се Припјат будио у незнању, Олексиј је спавао у свом стану, несвестан да се неколико километара даље догодила катастрофа која ће променити свет.

- Нисам ништа чуо, нити видео. Само сам устао и отишао на посао - присећа се.

Тек када се аутобус приближио електрани, схватио је размере ужаса. Зграда реактора била је уништена.

- Коса ми се дигла на глави - рекао је својевремено.

Ипак, Олексиј и други радници су доведени назад у постројење. Нико им није објаснио зашто, али посао је морао да се настави. Он је био последњи човек у контролној соби након хаварије.

У сатима после експлозије разговарао је са шефом смене Александром Акимовим и техничарем Леонидом Топтуновим. Обојица су већ показивала тешке симптоме тровања радијацијом.

- Били су бледи, видно болесни. Топтунов је буквално побелео - сведочио је Олексиј.

Неколико недеља касније, обојица су умрла од тешког тровања зрачењем, преноси Даилy Стар.

Разоткривене системске грешке

Сличну судбину доживели су и многи други. Радници и ватрогасци имали су јарко црвену кожу, опекотине од зрачења и паре. Многи су преминули у московским болницама.

Према званичним совјетским подацима, 29 људи умрло је од акутног радијацијског синдрома, док су још две особе изгубиле живот због повреда задобијених у експлозији.

BloombergAdria.com

Ни Олексиј није прошао без последица. Након смене, његово тело је изгледало као да је дуго било изложено сунцу. Кожа му је потамнела, док су руке, лице и врат били црвени.

Катастрофа је разоткрила и системске грешке. Директор електране Виктор Брјуханов, главни инжењер Николај Фомин и заменик главног инжењера Анатолиј Ђатлов осуђени су на по 10 година принудног рада.

Ђатлов је, према Олексију, изазивао страх међу оператерима, али је истовремено важио за стручњака високог ранга.

BloombergAdria.com

Хероизам није заборављен

Хероизам се, међутим, видео у тишини. Ватрогасац Василиј Игнатенко, несвестан опасности, међу првима је гасио пожар. Умро је 13. маја 1986. године.

У још једном драматичном тренутку, тројица радника заронила су испод реактора како би поправила вентил за одводњавање и спречила експлозију која би могла да загади воду и изазове још већу катастрофу. Један од њих, инжењер Олексиј Ананенко, рекао је да је то био једноставно - посао.

BloombergAdria.com

Рудари су потом копали испод реактора како би покушали да спрече даље загађење подземних вода. У међувремену, становници Припјата су, не знајући ризик, излазили да посматрају пожар. Многи су се разболели, неки заувек.

За Олексија Бреуса, Чернобиљ је означио крај ере тајновитости и прикривања.

- Та бескорисна тајновитост била је један од узрока катастрофе. Када су притиснули црвено дугме, реактор није стао. Експлодирао је - рекао је.

(Телеграф)