Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Студија објављена у журналу "Genes" указује на потенцијалну повезаност између генетске селекције и фактора животне средине, што би могло да унапреди разумевање и геномске отпорности у озраченим срединама, саопштио је Државни универзитет Северне Каролине.
Истраживачи су раније анализирали генетске разлике између две популације паса: једне која живи у Чернобиљској нуклеарној електрани и друге у граду Чернобиљу, удаљеном око 16 километара. Открили су да је генетика паса из града Чернобиља веома слична генетици популација паса у Русији, Пољској и околним подручјима, док је генетика паса из саме нуклеарне електране имала јасне разлике – посебно у регионима повезаним са поправком ДНК.
Фото: Depositphotos/sergiy_romanyuk
– Овај рад разрешава нека од отворених питања из нашег претходног истраживања, где смо приликом карактеризације генетске структуре популације открили да, иако су ове две групе паса географски веома близу, међу њима постоји веома висок степен генетских разлика, а те разлике нису последица мутација – рекла је у саопштењу Меган Дилон (Megan Dillon), постдокторска истраживачица на Факултету ветеринарске медицине Државног универзитета Северне Каролине, и додала:
– Овим радом желели смо да истражимо још два еволуционарна покретача већих размера – да ли су генетске разлике последица селекције или су настале услед генетског дрифта током времена у изолованој популацији?
Кроз природну селекцију, гени који повећавају прилагођеност јединке датој животној средини временом постају учесталији у популацији. Усмерена селекција је израженији тип природне селекције у којем се читава популација током времена помера ка малом броју пожељних особина. Усмерена селекција се обично доводи у везу са променама у животној средини.
Прочитајте још
Генетски помак се односи на случајне генетске промене које нису нужно повезане са адаптивном вредношћу, али ипак постају уобичајене у популацији. Генетски помак је израженији у малим, изолованим популацијама јер је вероватноћа преношења тих случајних промена већа, што може довести до смањења укупне разноврсности генома.
Истраживачки тим је упоредио геномске податке две чернобиљске популације са подацима паса који се слободно размножавају у источној Европи и са изолованом популацијом паса са острва Галапагос, како би покушао да разграничи ефекте изолације од утицаја животне средине на псе из нуклеарне електране.
Иако је ефективна величина популације у Чернобиљској нуклеарној електрани мала, она се није значајно разликовала од популације из града Чернобиља. Такође, код паса из нуклеарне електране нису уочени докази о смањењу генетске варијабилности који би одговарали генетском помаку.
Генетски гледано, популација из нуклеарне електране се значајно разликовала од других географски изолованих популација паса, укључујући и оне са Галапагоса. Насупрот томе, показало се да је популација паса из града Чернобиља генетски сличнија популацијама паса са Галапагоса него оближњој популацији из нуклеарне електране.
Геномска анализа паса из нуклеарне електране идентификовала је доказе усмерене селекције на више од 100 локација. Гени смештени око ових локуса повезани су са развојем карцинома, репликацијом и поправком ДНК, функцијама ћелијског циклуса и имунолошком функцијом.
– Иако не можемо са сигурношћу рећи да се оно што смо открили може директно потврдити као селекција, уочили смо ове геномске потписе који указују на њу – рекла је Дилонова. – Када зађемо дубље у те геномске регионе, видимо да су ови гени укључени у биолошки релевантне процесе који би могли да им омогуће да превазиђу последице изложености токсикантима у овом окружењу.
– Када узмемо у обзир токсично окружење око Чернобиља, разумем зашто би већина људи помислила: „Сигурно је морало бити неких последица живота у таквој средини“ – рекао је Метју Брин (Matthew Breen), професор компаративне онколошке генетике „Оскар Џ. Флечер“ на Факултету ветеринарске медицине Државног универзитета Северне Каролине и дописни аутор студије. – Међутим, оно што ми желимо да кажемо јесте да последица можда није отишла толико далеко да промени геном паса како би се прилагодили; могуће је да су јединке које су преживеле почетну изложеност већ поседовале тај ниво основне генетске разноврсности и варијанти које су им пружиле виши степен прилагођености. То је, наравно, претпоставка и не знамо тачно шта се догодило. Ипак, сасвим је на месту рећи да смо применили веома робусну анализу и пронашли трагове селекције у биолошки релевантним регионима.
Реактор број 4 Чернобиљске нуклеарне електране „Владимир Иљич Лењин“ експлодирао је 26. априла 1986. у 1 сат, 23 минута и 40 секунди после поноћи. Ово је највећа нуклеарна катастрофа у историји, али од првог дана совјетске власти скривале су несрећу и њене последице, па се ни данас још не зна тачан број жртава (процене варирају од 4.000 до 16.000 мртвих, али има чак и много већих бројки), као ни тачно какве су последице свега онога што се догодило по непосредну околину, али и остатак планете.
БОНУС ВИДЕО
