Док остатак планете у новембру 2026. године живи по грегоријанском календару, у Етиопији је и даље 2019. година. Ова држава на истоку Африке сачувала је сопствени, јединствен систем мерења времена који у потпуности одступа од светских норми.

Када је Католичка црква око 500. године наше ере реформисала дотадашњи календар, Етиопска православна црква одбила је да прихвати ту промену. Последица тога јесте да етиопско рачунање времена касни тачно седам година и осам месеци. Тамошња Нова година не дочекује се 1. јануара, већ 11. септембра, односно 12. септембра у преступној години, чиме се уједно обележава долазак пролећа на јужној полулопти.

dave stamboulis / Alamy / Alamy / Profimedia

 

 

Осим саме разлике у годинама, сасвим је необичан и унутрашњи распоред календара: основу чини дванаест месеци од којих сваки има по 30 дана. На самом завршетку године налази се и тринаести месец по имену Пагуме, који броји тек пет или шест дана, у зависности од тога да ли је година преступна. Његово име води порекло од грчке речи којом су се описивали дани који су остали заборављени приликом рачунања.

Другачији сат у коме подне и поноћ падају у шест часова

Посебности се не завршавају на календарским месецима и годинама, јер се у Етиопији и сам ток дана мери по потпуно другачијем правилу.

Двадесетчетворочасовни циклус подељен је на два дела од по дванаест сати која почињу у шест часова. Због тога и подне и поноћ по локалном сату падају управо у шест сати. Уколико вас у Адис Абеби, у земљи одакле потиче зрно кафе арабике, неко позове на јутарњу кафу у 10 часова, немојте бити затечени ако гост стигне тек у 16 часова по западном сату.

dave stamboulis / Alamy / Alamy / Profimedia

 

 

Симбол слободе, отпора и богате духовне традиције

Оваква независност у мерењу времена одражава и њену вековну слободарску историју. За разлику од готово читавог афричког континента, Етиопија никада није пала под колонијалну власт. Војска Италије у више наврата је покушавала да покори ову земљу, али је сваки пут доживљавала поразе на бојном пољу. Једина страна окупација одиграла се током Другог светског рата под влашћу Бенита Мусолинија, чиме су погажени сви претходно потписани међународни споразуми.

Ова држава заузима и посебно место у светској религијској и културној историји. Иако највећи део популације чине хришћани православне вере и муслимани, Етиопија је упамћена и као прво уточиште муслимана изван граница Арабијског полуострва.

Edwin Remsberg / VWPics / Profimedia

 

 

Припадници растафаријанског покрета веровали су у појаву црног владара који ће обновити древно царство и омогућити повратак потомака робова на афричко тло, због чега су свог духовног вођу видели у етиопском цару Хајлу Селасију, крунисаном 1930. године.

Славни музичар Боб Марли учинио је ову идеју познатом широм планете када је у песму Wар уградио делове царевог обраћања пред Генералном скупштином Уједињених нација из 1963. године, у којем је говорио о очувању мира и потреби да се заувек одбаци идеологија о расној надмоћи.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: